Pančeta je tradicionalni italijanski suhomesnati proizvod, slanina koja se dobija od trbušnog dela svinje sa kožurom i bez rebara. Po tome je i dobila ime – pančeta potiče od italijanske reči „pancia“, u prevodu trbuh ili stomak. Iz Italije su je preuzeli Hrvati (čuvena je dalmatinska pančeta), a odatle se raširila na celi Balkan.

Za dobru domaću pančetu treba birati tanju mesnatu slaninu mlađih svinja. Dve nedelje se soli suvom morskom solju, a potom položi na čist kameni, drveni ili betonski sto, pospe lovorovim lišćem, preko nje se postavi odgovarajuća daska, i sve zajedno pritisne teškim kamenom. Slaninu treba dosoljavati često i pažljivo. Posle soljenja, pranja u mlakoj vodi i jednodnevnog prosušivanja, slaninu tri do četri dana treba dimiti hladnim dimom bukovog drveta, uz dodatak ruzmarina, pelina ili kakvog drugog aromatičnog lišća i korenja. Čuva se u suvoj, prohladnoj i mračnoj ostavi. Sazri posle tri do četiri meseca. Tako pripremljena pančeta spolja će biti žućkaste boje, masni deo će biti beo kao mleko, a mesnati svetlocrvene boje. Ova vrsta slanine je po pravilu žilava, ali izuzetno ukusna. U pogodnim uslovima može da se čuva i do tri godine.

Foto: Unsplash (Donald Giannatti)

Izvor: stocarstvo.com