Elektronska prijava sezonskih radnika u poljoprivredi

60

U skladu sa Zakonom o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima (priprema zemljišta, sadnja, setva, žetva; zaštita bilja; upravljanje poljoprivrednim mašinama; orezivanje; presađivanje i proređivanje; šišanje/striža; ispaša, nega stoke i drugi poslovi u stočarstvu; branje voća; branje i vađenje povrtarskih kultura; hortikultura; sakupljanje divljih plodova; seča stabala; uništavanje štetočina; čišćenje, ljuštenje, sortiranje, pakovanje, skladištenje; branje duvana), u određenim delatnostima poslodavci imaju mogućnost da po jednostavnoj proceduri angažuju radnike za sezonske poslove koji se obavljaju samo u određeno vreme tokom godine.

Sezonski radnici koji rade bez naknade za rad ne spadaju u sezonske radnike (komšije, prijatelji ili rođaci). Kao sezonski radnici mogu da budu angažovana zaposlena lica, penzioneri, studenti i lica mlađa od 18 godina života, ali ne mlađa od 15 godina života (potrebna prethodna pismena saglasnost i lekarski nalaz).

Prijava sezonskih radnika se vrši preko portala Poreske uprave i čim bude prijavljen sezonski radnik ostvaruje prava na naknadu za rad po času rada, penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje, dnevni odmor i bezbednost i zdravlje na radu. Prijava i odjava radnika se vrši svakog dana do 10 časova ujutru za prepodnevnu smenu, odnosno do 15 časova za poslepodnevnu smenu, a potrebno je uneti samo JMBG (ili EBS za strane državljane) radnika.

Prijavu radnika je moguće raditi na dnevnom nivou, ali je takođe moguće prijaviti radnike i na duži vremenski period, na primer na 7 dana. Prijavu radnika poslodavac može da izvrši za tekući mesec, ali i za naredna dva meseca, odnosno za najviše tri meseca.

Poslodavac ima pravo da angažuje sezonske radnike najviše 180 dana u toku kalendarske godine, računajući dane od prve prijave radnika do poslednje odjave, pri čemu se dani u kojima nije bilo angažovanja sezonskih radnika ne broje. Jedan radnik ne može da bude angažovan više od 120 dana u kalendarskoj godini na sezonskim poslovima kod jednog poslodavca. Ukoliko poslodavac angažuje sezonskog radnika i po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, i u tom slučaju radnik ne može da radi više od 120 dana u kalendarskoj godini, računajući zbir dana po oba osnova radnog angažovanja.

Za svaki radni čas sezonski radnik ima pravo na naknadu za rad koja ne može biti niža od minimalne cene rada, a to je za 2024. godinu 271,00 dinar neto po radnom času. Naknada za rad se obračunava bez pripadajućih doprinosa i poreza, a poslodavac sa radnikom dogovara cenu njegovog angažovanja koju je dužan da mu isplati u skladu sa dinamikom koju su dogovorili (dnevno, nedeljno, mesečno). U 2024. godini minimalna mesečna osnovica doprinosa iznosi 40.143 dinara, što svedeno na dnevni nivo iznosi 1.338.10 dinara, i to je osnovica za plaćanje poreza i doprinosa.

Poslodavac za jednog sezonskog radnika dnevno treba da plati 481,71 dinar na račun poreza i doprinosa (porez na dohodak 133,81 dinara, doprinosi za PIO 321,14 dinara i doprinos za zdravstveno osiguranje 26,76 dinara).

Poslednjeg dana u mesecu, na osnovu podataka iz svake evidencione prijave koju je poslodavac podneo za angažovane sezonske radnike za taj kalendarski mesec, sistem Poreske uprave automatskom procedurom formira zaduženje o obračunatom porezu i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i sastavlja se nalog za plaćanje koji Poreska uprava dostavlja poslodavcu elektronskim putem.

Od početka rada ovog portala Poreske uprave (2019.godina) elektronski je angažovano nešto više od 87.900 sezonskih radnika, i obračunato je 419.968.013 dinara poreza i 1.175.899.904 dinara doprinosa.

Osim države koja je zahvaljujući ovom sistemu uvećala prihod, najveću korist stekli su upravo radnici na povremenim poslovima koji sad znaju šta je siguran rad jer, premda su angažovani na kraće vreme, imaju pravo na zdravstveno osiguranje u slučaju povrede na radu i penzijsko osiguranje.

Izvor: Dipl. inž. Živko Stefanović, PSSS „Poljosavet” Loznica

Foto: Envato


reklama