Evropska komisija predložila preispitivanje odredbi Zajedničke poljoprivredne politike

28

Evropska komisija je predložila da se preispitaju određene odredbe Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP), sa ciljem da se donesu pojednostavljenja rešenja kako bi se pomoglo smanjenju administrativnog opterećenja za poljoprivrednike.

Predlozi imaju za cilj da smanje teret u vezi sa kontrolama za farmere u EU i da im obezbede veću fleksibilnost za ispunjavanje određenih uslova zaštite životne sredine, prenosi Ag-Press.

Savetu i Evropskom parlamentu upućen je na razmatranje i dokument u kom se navodi nekoliko mera za poboljšanje položaja farmera u lancu snabdevanja hranom.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je rekla da Komisija preduzima snažne i brze akcije da podrži poljoprivrednike u vremenu kada se suočavaju sa brojnim izazovima i brigama.

– Ovi predlozi napravljeni su u bliskoj saradnji sa poljoprivrednicima, ključnim zainteresovanim stranama, našim državama članicama i poslanicima EP i nude ciljanu fleksibilnost kako bi pomogli poljoprivrednicima da obavljaju svoj vitalni posao sa većim samopouzdanjem i sigurnošću – rekla je Fon der Lajen.

Kako se navodi, u prvoj godini implementacije aktuelne ZPP (2023-2027), farmeri EU suočili su se sa izazovima da u potpunosti ispoštuju neke od standarda korisnih za životnu sredinu i klimu pod nazivom „dobri poljoprivredni i ekološki uslovi“ (GAEC).

U predlozima se navodi da će poljoprivrednici EU morati da zadrže postojeće karakteristike pejzaža na svom zemljištu, ali više neće biti obavezni da posvete minimalni deo svog obradivog zemljišta neproizvodnim područjima, kao što je ugar.

Umesto toga, oni mogu da izaberu, na dobrovoljnoj osnovi, da zadrže deo svog obradivog zemljišta neproizvodnim – ili da uspostave nove karakteristike predela (kao što su žive ograde ili drveće) – i na taj način dobiju dodatnu finansijsku podršku putem eko-šeme koju sve članice EU moraju da ponude u svojim strateškim planovima ZPP.

U ekstremnim slučajevima nepovoljnih vremenskih uslova koji sprečavaju poljoprivrednike da pravilno rade i poštuju zahteve GAEC-a, države članice mogu takođe da uvedu privremena odstupanja, koja bi trebalo da budu vremenski ograničena.

Da bi se osiguralo da zemlje EU mogu češće da prilagođavaju svoje strateške planove ZPP promenljivim uslovima, Komisija predlaže da se udvostruči broj dozvoljenih izmena svake godine.

Na kraju, Komisija predlaže da se mala gazdinstva površine ispod 10 hektara izuzmu od kontrola i kazni u vezi sa ispunjavanjem uslova, što će značajno smanjiti administrativno opterećenje u vezi sa kontrolama za male poljoprivrednike koji predstavljaju 65 odsto korisnika ZPP.

Strateški planovi ZPP izdvajaju 32 odsto ukupnog budžeta ZPP (oko 98 milijardi evra) za dobrovoljne akcije koje unapređuju ciljeve životne sredine, klime i dobrobiti životinja.

Jačanje položaja farmera u lancu snabdevanja hranom jedan je od ključnih ciljeva, iako već postoji nekoliko mera na nivou EU kako bi se osigurala pravičnost i zaštitili poljoprivrednici od nepoštenih trgovačkih praksi.

Prvo, Komisija će pokrenuti posmatranje i analizu troškova proizvodnje, marže i trgovinske prakse u lancu snabdevanja poljoprivredno-prehrambenim proizvodima.

Tim sastavljen od predstavnika iz svih sektora duž lanca snabdevanja hranom i predstavnika država članica i Komisije, radiće sa ciljem da se poveća transparentnost troškova i marži u lancu, objavljivanjem podataka i razmenom informacija.

Očekuje se da će prvi sastanak održati ovog leta.

Drugo, Komisija predlaže opcije za poboljšanje trenutnog pravnog okvira postavljenog u Uredbi o uspostavljanju zajedničke organizacije tržišta poljoprivrednih proizvoda (CMO).

Ove opcije, kako se navodi, uključuju jačanje pravila koja se primenjuju na ugovore koje farmeri sklapaju sa kupcima u prehrambenoj industriji ili maloprodaji, i jačanje organizacija proizvođača, kako bi se poljoprivrednicima omogućilo da sarađuju i deluju kolektivno na efikasniji način u odnosu na druge aktere u lancu snabdevanja hranom.

Cilj je da se pomogne u ispravljanju neravnoteža u lancu, uz očuvanje osnovnog principa tržišne orijentacije.

U istom duhu, Komisija predlaže mogućnost novih pravila o prekograničnoj primeni protiv nepoštene trgovinske prakse.

Trenutno, najmanje 20 odsto poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda koji se konzumiraju u jednoj državi članici dolazi iz druge države članice, pa tako postoji potreba da se unapredi saradnja nacionalnih organa za sprovođenje, posebno unapređenjem razmene informacija i naplate kazni.

Treće, Komisija će izvršiti detaljnu procenu Direktive o nepoštenoj trgovinskoj praksi u lancu snabdevanja hranom, koja je na snazi od 2021. godine, a planirano je da prvi izveštaj bude dostavljen u proleće ove godine, i predstavlja konsolidovano stanje primene ove Direktive od strane članica.

Razgovori sa državama članicama o ovim mogućim merama će se odvijati u nekoliko formata, a pre svega na predstojećem Savetu za poljoprivredu 26. marta.

Foto: Envato, Tanjug


reklama