Francuski riljet – delikates koji nikada ne dosadi

24

Riljet je opisao još čuveni Balzak, slikovito ga nazivajući „najmekšim i najsočnijim delikatesom“. Ovaj specijalitet se priprema širom Francuske, a najčuveniji je onaj iz malog grada La Mansa, koji ga je i proslavio.

Odmah na početku treba naglasiti da riljet nije pašteta, iako ih oni koji nisu probali često mešaju. U pitanju je način pripreme i čuvanja mesa koji se sastoji od dugotrajnog kuvanja komada mesa – sve dok ne počnu da se raspadaju i odvajaju vlakna.

U Francuskoj se svake godine proizvede oko 40 000 tona riljeta, a zbog pogodnog pakovanja Francuzi ga nose gde god krenu – na izlete i putovanja. Mast služi kao prirodni konzervans i čuva meso od kvarenja, što je velika prednost ovog jela. Proizvođači svinjskih prerađevina ističu da je ovo sjajan način da se iskoriste svi delovi mesa, kao i mast, jer se u mesnoj industriji veoma dobro zna da se ništa ne baca.

Riljet se obično sprema od svinjskog mesa, ali se često koristi i meso guske, patke, pileće, meso fazana i zeca, a ponekada čak i masnije vrste ribe. Ipak, tradicionalni način pripreme podrazumeva meso svinjskog stomaka i plećke. Ono se iseče na kockice, dobro osoli, a potom kuva veoma dugo pokriveno u rerni na niskoj temperaturi, u sopstvenoj masti. Ovaj proces traje najmanje četri sata. Kada se završi termička obrada, razdvoji se na vlakna (poput „drpanog praseta“) i umeša sa toplom mašću dok se ne dobije ujednačen namaz. Upravo ta meka, ujednačena tekstura je ključna u ocenjivanju da li je i koliko dobar riljet.

Osim mesa, soli i masti, u riljet je dozvoljeno dodati biljne začine po svom ukusu. Obično to budu lovor, crni biber ili sveža majčina dušica.

Najčešće se služi kao namaz na tost hlebu. Oni hrabriji ga kombinuju sa džemom od smokve i tvrde da se ova dva namaza savršeno nadopunjavaju. Riljet treba jesti na sobnoj temperaturi, pa je preporuka da se izvadi iz frižidera bar 15-20 minuta pre konzumacije.

Foto: Pixabay, timolina on Freepik


reklama