Gajenje čeri paradajza

3283

Veličine kao krupnija višnja, zbog čega je i dobio naziv, čeri paradajz je izuzetno ukusan pa se najčešće konzumira u svežem stanju.

Vrlo sitni čeri kultivari razvijaju plodove mase 10 do 15 g, dok su nešto krupniji mase do 30 g. Zreo plod može biti crvene, crveno-narandžaste i žute boje. Plodovi čeri paradajza sadrže znatno više suve materije (čak i više od 10%) i rastvorljive suve materije od krupnih plodova, što znači da imaju veću hranljivu vrednost. Zbog povoljnijeg odnosa šećera i kiselina, aromatičnijeg su ukusa i slađi.

U gajenju paradajza na otvorenom, rast i razvoj je ograničen temperaturama, te količinom vode i dostupnim hranivima. Ako su posle sadnje temperature oko 10 stepeni ili niže tokom nekoliko dana, dolazi do zaustavljanja rasta i žućenja listova. Optimalne dnevne temperature za rast i razvoj čeri paradajza su od 20 do 25 stepeni, a noćne 13 do 17, uz relativnu vlažnost vazduha između 60 i 70 odsto.

Visoke temperature tokom letnjeg perioda, praćene niskom relativnom vlažnošću vazduha mogu uzrokovati opadanje cvetova, jer je pri temperaturi iznad 30 stepeni smanjena klijavost polena. Natapanje (zalivanje) se sprovodi, zavisno od tipa tla i temperatura, svakih dva do pet dana. Cilj je održavati vlažnost zemljišta na 60 do 70 odsto poljskog vodnog kapaciteta (PVK) tokom vegetativnog rasta i na oko 80 odsto PVK tokom plodonošenja. Količine navodnjavanja u početku iznose 10 do 15 l/m2, a u punoj vegetaciji 20 do 25 l/m2. Pomoću sistema za navodnjavanje „kap-po-kap“ sprovodi se i fertirigacija, odnosno prihrana vodotopivim đubrivima.

Paradajz se lako ukorenjuje, a na delu stabljike u tlu i uz tlo brzo razvija adventivno korenje te se biljka sadi nešto dublje nego dok je bila u kontejneru.

Sadi se rasad uzgojen u grejanim zaštićenim prostorima, s razvijenih šest do osam pravih listova i vidljivim zametkom cvata.

Za visoke (indeterminantne) kultivare potrebno je obezbediti podršku. U uzgoju visokih kultivara kao potpora se koriste drveni kolci za svaku biljku ili između kolaca razmaknutih 3 do 4 m razapinju se dva ili tri reda žice. Može se postaviti samo jedan red žice na predviđenoj visini paradajza, na koju se biljke vežu vezivom koje se postepeno zavija oko biljke.

Stabljika paradajza raste u debljinu i do prečnika od 2,5 cm, što se mora uzeti u obzir pri vezivanju. Zbog nege useva i višekratne berbe razmak redova je 80-100 cm, a razmak u redu varira u zavisnosti od bujnosti kultivara (30 do 40 cm rani i 50 do 70 cm kasniji kultivari).

U povoljnim uslovima paradajz ima bujan vegetativni rast i posle sadnje brzo razvija zaperke u pazuhu razvijenih listova. Kod visokih kultivara zaperci se odstranjuju rukom, nožem ili makazama kad narastu do 5 cm, što se naziva pinciranje. Ako se pinciranje ne sprovodi na vreme bujan vegetativni rast utiče na smanjeno zametanje i krupnoću plodova. Poželjno je odstraniti i donje listove (do prvog grozda), koji su počeli da žute i gube funkciju, a mogu biti zaraženi gljivičnim bolestima. S druge strane, ako plodovi nisu dobro zaštićeni lišćem mogu se pojaviti ožegotine izazvane intenzivnim sunčevim zračenjem.

Oko 30 do 40 dana pre planiranog završetka berbe može se sprovesti zakidanje vrhova, pri čemu se iznad poslednjeg grozda ostave tri lista, a vrh se odstrani. Svrha ove mere je ubrzavanje dozrevanja i povećanje krupnoće plodova.

Čeri paradajz se bere pojedinačno ili u grozdu. Pojedinačni plodovi beru se sa peteljkom, najčešće dva puta nedeljno. Ako se bere ceo grozd, tada se u njemu nalaze plodovi različitog stepena zrelosti. Manje zreli plodovi mogu dozreti i posle berbe za nekoliko dana na sobnoj temperaturi.


reklama