Na osnovu pomoloških istraživanja, sve je više onih koji su zainteresovani za gusti sistem sadnje trešnje, koji omogućava gustinu sklopa od 1250 do 2500 stabala po hektaru.
Prinos u ovom sistemu gajenja je dva do tri puta veći u poređenju sa tradicionalnim zasadima, najveći deo roda može se obrati sa zemlje, a krupnoća i kvalitet plodova zadovoljavaju zahteve tržišta.
Kod ovakvog sistema gajenja stabla imaju visinu 2,5-3,5 m, a 75-80% roda se može obrati sa zemlje. U osnovi krune se formiraju stalne skeletne grane kako bi se sprečio jak terminalni rast.
Prekraćivanje vođice se vrši samo jednom, posle sadnje, a u narednim godinama centralna vođica se razvija iz terminalnog pupoljka. Razvoj centralne vođice iz terminalnog pupoljka utiče na umeren rast u gornjim delovima krune. Jaki uspravni mladari koji se mogu razviti ispod terminalnog pupoljka se zakidaju na tri do četri lista ili potpuno uklanjaju tokom leta.
Brunerov dvostruki rez se primenjuje samo jednom ili dva puta na stalnim skeletnim granama zbog njegovog pozitivnog uticaja na grananje. U periodu rodnosti se primenjuje samo letnja rezidba.
Izvor: dipl. inž. Biljana Milosavljević, PSSS Kragujevac
