Potrošnja vina u svetu je prošle godine pala na najniži nivo od 1996. godine, prema analizi podataka Međunarodne organizacije za vinogradarstvo i vinarstvo.
Ukupno je 2023. godine u svetu popijeno 22,1 milijardu litara vina, u poređenju sa 22,7 milijardi godinu ranije. Među glavnim razlozima pada su ozbiljan pad potrošnje u Kini i energetska kriza, koja je izazvala značajan rast cena vina u većini zemalja.
Sjedinjene Američke Države su prošle godine popile najviše vina , iako je i tamo potrošnja smanjena za tri odsto, na 3,3 milijarde litara. Slede Francuzi – 2,4 milijarde litara vina naspram 2,5 milijardi godinu dana ranije. Na trećem mestu je Italija, gde su popili 2,5 odsto manje nego 2022. godine – 2,2 milijarde litara.
Na četvrtom mestu su Nemačka (pad 1,6 odsto, na 1,9 milijardi litara) i Velika Britanija (-2,9 odsto, 1,3 milijarde litara). Španija , koja je zauzela šesto mesto, bila je jedna od zemalja u kojoj je potrošnja vina porasla – za 1,7 odsto, na milijardu litara.
I Rusi su počeli da piju više vina, za tri odsto, a ukupno – 860 miliona litara. Tako se potrošnja vratila na nivoe pre pandemije 2019. godine.
Argentinci su smanjili potrošnju vina za 6,2 odsto, na 780 miliona litara. U Kini je potrošnja pala za 25 odsto tokom godine, a od 2018, za 2,6 puta, na 680 miliona litara. Portugalija zauzima 10. mesto, gde je zabeležen rast od 9,2 odsto, 550 miliona litara.
Među ostalim velikim potrošačima, taj broj je povećan u Rumuniji (za 20,1 odsto), Brazilu (za 11,6 odsto) i Japanu (za 2,1 odsto).
Foto: Envato
