Imajući u vidu broj vrsta štetnih glodara, njihovu rasprostranjenost, gustinu populacije, veliku pokretljivost, kao i činjenicu da kontaktiraju sa ljudima, domaćim i divljim životinjama, raznošenje infektivnog materijala i širenje pojedinih oboljenja se odvija izuzetno brzo.

Suzbijanje i uništavanje glodara je značajna mera u zaštiti ljudskog zdravlja i suzbijanje infektivnih oboljenja životinja. Za preduzimanje takvih mera potrebno je poznavanje puteva i načina kojima glodari prenose infektivni materijal, kao i etiologiju bolesti.

Sve bolesti koje glodari prenose mogu se podeliti na one su prouzrokovane:

– bakterijama (tularemijama, bruceloza, leptospiroza, tuberkuloza, kuga, samoneloza…)
– rikecijama i virusima (slinavka i šap, besnilo, linfocirani horiomeningitis, hemoragična groznica, rikecioza…)
– parazitima (trihineloza, lajšmaniloza, kokcidioza)
– gljivicama (različiti vidovi dermatomikoza i septerioza)

Miševi, pacovi i drugi štetni glodari nanose čoveku ogromne štete. Štetočne koje su od posebnog značaja su: crni pacov, sivi pacov, poljski miš prugasti, poljska voluharica.

Sivi pacov je u tesnoj vezi između čoveka i prirode, odnsono, on je u neposrednoj vezi sa čovekom i njegovom najblizom okolinom. Prenosilac je niza infektivnih oboljenja čoveka i domaćih životinja, nanosi ogromne materijalne štete jer zagađuje hranu. Ovaj glodar se ubraja u najveće štetočine među svim vrstama glodara.

Crni pacov je biljojed, hrani se cerealijama, korenastim povrćem, citrusima, prerađevinama životinjskog porekla. Uglavnom naseljava tavanske prostore, pukotine u zidu, krošnje drveća i slično. Ovaj glodar je prenosilac velikog broja infektivnih oboljenja.

Kućni miš najčešće živi uz čoveka po kućama, ostavama, magacinskim prostorima, oko staja i ambara. U proleće se seli u vrtove, livade, bašte i rasadnike. Često konzumira tek posejana zrna žitarica, uništava rasad u plasteniku izazivajući golobrst.

Mali šumski miš i poljski miš su uglavnom štetočine poljoprivrednih kultura i rasadnika. Nagrizaju i oštećuju koru, konzumiraju zrnastu hranu. Ukoliko dođe do pojave migracije, mogu da naprave golobrst.

Poljska voluharica nastanjuje otvorena staništa, prvenstveno brežuljke sa livadama, pašnjacima i obradivim površinama. Jako se brzo razmnožava. Može da pričini značajne štete u kukuruzu u periodu mlečnog zrenja. U toku zimskog perioda sa većim zimskim pokrivaćem grize koru mladog drveća.

Suzbijanje glodara

Suzbijanje se vrši deratizacijom. Ona predstavlja suzbijanje i uništavanje populacije štetnih glodara. Ima izuzetan značaj u zaštiti životne sredine, očuvanju zdravlja ljudi i domaćih životinja i materijalnih dobara.

U naseljenim mestima potrebno je izvršiti sistematsku deratizaciju sa ponavljanjem svaka tri meseca. Pri obavljnju deratizacije koriste se antikoagulanti na bazi brimodilona u vidu parafinskih kocki, peleta, i drugo.

Antikoagulanti spadaju u drugu generaciju rodenticida. Oni su sporodelujući, ali najefikasniji i najbezbedniji za suzbijanje štetnih glodara. Specifičnost antikoagulanata je njihovo delovanje posle određenog vremenskog perioda. Glodari ga konzumiraju bez trenutnih efekata, nastavljaju svoje aktivnosti, a kasnije umiru od srčanog udara. Ovo je jako bitno, jer ovakvim delovanjem preparat konzumira veći broj glodara bez straha na trenutno dejstvo. Koristi se tako što se 5-8% antikolina meša sa atraktantom (ostatcima hrane, mlevenim semenom žitarica, ribom, iznutricama…). Postavlja se 10-15 g na mesta kretanja glodara.

Za suzbijanje glodara u poljoprivredi na otvorenom prostoru najviše se koriste preparati na bazi cink-fosfida. Postoje gotovi mamci koji se mogu nabaviti u poljoprivrednim apotekama. Zaprašeno zrno cink-fosfida stavlja se u aktivne rupe, 10-15 g po rupi. Potom bi rupe trebalo obavezno zatrpati, jer mamci ne smeju ostati na površini zemlje, radi korisnih životinja.

Tokom cele godine trebalo bi kontrolisati zasade i blagovremeno postavljati mamke u aktivne rupe. Naročitu pažnju trebalo bi usmeriti na višegodišnje zasade krmnog bilja.

Što se tiče mladih voćnjaka, pored prethodno navedenih mera, trebalo bi izvršiti zaštitu mladih sadnica od izgrizanja kore u zimskom periodu. Najbolji način je umotavanje sadnica krep papirom ili nabaviti mrežice za tu svrhu.

Suzbijanje glodara predstavlja složen i delikatan posao. Nestručno izvedeni zahvati u ovom domenu mogu imati nesagledive posledice, kako za izvođača, stanovništvo i životinjske vrste koje nisu cilj suzbijanja. Zato bi ovakvu akciju trebalo da sprovode stručna i osposobljena lica koja poseduju odgovarajuće teorijsko i praktično znanje.

Izvor: dipl. inž. Gordana Vujaklija, PSSS Loznica

Foto: Pixabay