GMO svinje su daleko od Srbije

139

Nedavno je objavljena vest da je američka Uprava za hranu i lekove (FDA) odobrila „patent” genetski modifikovanih svinja (GalSafe ), koje bi mogle da se koriste za obezbeđivanje organa i tkiva za transplantaciju, ili i za proizvodnju mesa bezbednog za ljude s alergijama na meso.

To nije prvi put da FDA odobrava genetski modifikovane životinje – 2009. godine odobrila je genetski izmenjene koze, a 2015. godine i piliće koji su se koristili u proizvodnji lekova. Međutim, odobravanje svinja GalSafe je prvi put da je FDA genetski izmenjenu životinju odobrila i za ljudsku i za medicinsku upotrebu.

Svinje se zovu GalSafe jer im nedostaje molekul koji se naziva alfa-gal šećer, koji može izazvati alergijske reakcije. Alfa-gal šećer nalazi se kod mnogih sisara, ali obično ne i kod ljudi.

Iako još uvek nije posebno testiran za ljude s AGS-om, FDA je utvrdila da su svinjski proizvodi GalSafe bezbedni za ishranu stanovništva.

Od njih bi se mogli praviti i lekovi, poput heparina, uobičajenog razređivača krvi proizvedenog iz životinjskog tkiva, sigurniji za ljude s AGS-om.

U domaćoj akademskoj zajednici smatraju da bi trebalo prvo objasniti terminologiju pojmova, genetske modifikacije i metode koja je korišćena u nastanku svinja GalSafe. Mada nije decidirano navedena, to je editovanje (izmena) genoma, koje još uvek nije našlo mesto u naučnoistraživačkim ustanovama u Srbiji.

– Postoji razlika između genetske modifikacije o kojoj se konstantno polemiše i editovanja genoma – kaže docent na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu dr Dejan Beuković, i dodaje:

– Genetska modifikacija podrazumeva izmene unutar DNK organizma-domaćina ubacivanjem dela sekvence gena neke druge vrste putem vektora. Takav primer je GM soja, kod koje je izvršena genetska modifikacija pa je tolerantna na totalne herbicide, čime se dobija jeftinija hrana za životinje. Editovanje genoma podrazumeva izmenu, brisanje ili dodavanje nukleotida u postojećoj sekvenci DNK, a životinje s editovanim genomom daju potomstvo koje zadržava izmenjene osobine roditelja, dok kod genetski modifikovanih organizama to često nije moguće.

Docent Beuković skreće pažnju na to da, ako se nešto odobrava u SAD, ne znači apriori da je prihvaćeno u celom svetu jer postoje određene neusaglašenosti ili različiti pristupi kod regulacionih tela u EU i u SAD, posebno kod problematike upotrebe određenih supstanci u ishrani životinja. Zato, ako je nešto sada odobreno u SAD, to ne mora da znači da će ikada biti odobreno na evropskom tlu.

Ali, dok meso svinje GalSafe ne stigne u tanjire ljudi, docent Beuković naglašava da kod nas ima preče priče od te. To je zabrinjavajuća situacija u svinjarstvu, zbog skupe hrane, jeftinih tovljenika, uvoza mesa i prerađevina.

– Pričajmo o tome dok još imamo svinjarsku proizvodnju jer, ako se navedena goruća pitanja sistemski ne urede i ne saniraju na neki način i sva oštrica krize u lancu svinjarske proizvodnje prebaci na proizvođače, imaćemo „editovanje” u svinjarstvu s tendencijom brisanja, to jest nestanka. A kada se to desi, sasvim opravdano možemo polemisati o tome da li će nam jednog dana u tanjiru biti svinjska šnicla editovanog genoma svinje – naglašava dr Dejan Beuković.

Docent Beuković ističe da je kilogram tovljenika danas 120 dinara, a žive mere prasadi 150. Skok cena kukuruza i soje od 15 odsto dodatno uvećava troškove proizvodnje. Prisutan je, kaže, i rizik od afričke svinjska kuge, koja je 2019. detektovana u Srbiji i zemljama u okruženju, i pretila da uništi svinjarsku proizvodnju u svetu.

– Hiperuvoz svinjskog mesa i prerađevina je danas, kada se prevede na tovljenike, blizu ukupne proizvodnje svinja u Srbiji. S druge strane, izvoz naše svinjetine na druga tržišta praktično ne postoji ili je minoran. To su problemi koje što hitiije treba rešavati – naglašava Beuković.

Izvor: Dnevnik

Foto: Pixabay


reklama