Cricetus cricetus, kako glasi latinsko ime za hrčka, hrani se semenom, a tokom proleće i leta koristi i vegetativne delove biljaka, pa u poljoprivredi, posebno u ratarskoj proizvodnji, predstavlja značajnu štetočinu.

Naročito oštećuje kukuruz, šećernu repu, suncokret, strna žita, soju, lucerku i druge biljne vrste. Posebno značajne štete nastaju u početnom periodu razvoja useva. Usled ishrane ovog glodara na parcelama nastaju lako prepoznatljive prazne, donekle kružne oaze bez biljaka, a stepen oštećenja može biti toliko veliki da se mora obaviti ponovna setva.

Odrasle individue dugačke su 24-34 cm i dostižu težinu i do 0,5 kg. Obrazi hrčka pretvoreni su u posebne kese, koje služe za prenošenje hrane u jazbinu, ali isto tako, kad ih napuni vazduhom, ispušta karakteristične zvuke kojima plaši neprijatelje. Noge su mu kratke i jake i njima se služi pri kopanju jazbine. Boja krzna je najčešće odozgo žućkasto-riđa, a odozdo crna. Bočno na telu i glavi poseduje bele mrlje.

Hrčak živi u jazbinama koje se nalaze na dubini 0,5 do 1-2 m. Ovaj glodar zimu provodi u jazbinu, u zimskom snu. U prekidima sna on se hrani zalihama hrane koju je sakupio tokom leta i jeseni. U toku godine hrčak se razmnožava 2-3 puta. Ženke posle parenja, za 2-3 sedmice, kote 6-12 mladunaca. Oni za oko mesec dana potpuno odrastu i postaju polno zreli.

Dužina života hrčka kreće se od šest do deset godina. Povremeno se i masovno javlja. Tome naročito doprinosi visok potencijal razmnožavanja, ali i obilje hrane čitave godine i povoljni klimatski uslovi, naročito suva i topla jesen. Tako kod kukuruza, u proleće hrčak vadi posejano seme ili čak i celu izniklu biljku i potpuno je uništava. Opasnost traje od setve do obrazovanja 4-6 listova. Štete se uočavaju po uništenim biljkama oko jazbina, a gole površine kružnog oblika dostižu i nekoliko ari. U podzemnim komorama samo jednog hrčka može se naći između 10 i 50 kg raznog zrnevlja gajenih i korovskih biljaka. Hranu može da prikuplja sa udaljenosti 350-400 m od jazbina.

Suzbijanje premnožavanja hrčka, kao i njegovo suzbijanje, postiže se agrotehničkim, mehaničkim i hemijskim merama.

Od agrotehničkih mera bitno je brzo i pravovremeno izvođenje žetve, odnosno berbe, smanjivanje osipanja zrna, zaoravanje strnjike i drugih žetvenih ostataka odmah posle žetve, uništavanje korova… Od mehaničkih mera, pri manjoj brojnosti štetočine, naročito je efikasno izlivanje sa vodom ili upotreba klopki različitih konstrukcija. Pošto se ova životinja ubraja u zakonom zaštićene vrste, u mnogim zemljama Evrope, pa i u našoj, kad dođe do premnožavanja, te preti opasnost od nastanka velikih šteta, za njeno hemijsko suzbijanje se moraju prethodno pribaviti odgovarajuće dozvole od nadležnih organa.

Hemijskom suzbijanju se pristupa kad se utvrde 2-3 nastanjene jazbine po hektaru. U naseljene jazbine ove štetočine ubacuju se 2-3 pelete, posle čega se ulazni otvori dobro zatvaraju, prvo zgužvanim papirom i potom zemljom. Takođe, mogu se koristiti i sveže spravljeni mamci, koji sadrže 3-5% cinkfosfida, a ostali deo čini različito zrnevlje koje hrčak koristi u ishrani.

Izvor: dipl. inž. Svetlana Šučević, PSSS Novi Pazar

Foto: Wikipedia, Free Images