Osnovna karakteristika ishrane suprasnih krmača je ravnomerna ishrana tokom celog perioda suprasnosti s nešto povećanim obrocima u zadnjoj trećini suprasnosti.
Razvoj ploda kod krmača intenzivan je u poslednjoj trećini graviditeta, što iziskuje i povećanje potrebe. Suprasna krmača ne sme biti mršava, ali isto tako ne sme biti ni predebela. Debele krmače teže se prase, plodovi se često nedovoljno razviju, a novorođena prasad je nevitelna. Suprasne krmače trebalo bi da se hrane tako da starije povećaju težinu za oko 30 kg, a prvopraskinje 45-50 kg. Ukupna količina suve materije ne bi trebalo da pređe 1,5-2% telesne težine krmače.
U zimskoj ishrani osnovna hraniva čine koncentrovana, žita uz dodatak uljanih sačmi i hraniva animalnog porekla. Letnja ishrana može da bude bazirana na ishrani većih količina zelene mase, posebno lucerke. Kvalitetnom lucerkom može da se zadovolji 50% potrebe u prvoj polovini suprasnosti, a u poslednjoj trećini lucerkom se može zadovoljiti 30% potreba. Ostatak potreba se zadovoljava ishranom koncentrovanih hraniva. Gravidne krmače se mogu držati na paši, gde mogu podmiriti 40% potreba u energiji. Pored toga, boravak na paši deluje povoljno na graviditet. Suprasne krmače po pravilu bi trebalo hraniti obročno i do dva puta dnevno. Hrana se daje suva, a može da se vlaži čime se smanjuje rasturanje. Voda se daje po volji.
Visoko gravidnim krmačama ne sme se davati velika količina kabaste hrane kako bi se izbegao uzajamni pritisak digestivnog trakta i ploda. Da bi se izbegle posledice mastitisa preporučuje se na nekoliko dana pred porođaj smanjenje obroka. Na dan prašenja krmačama se ne daje hrana ili eventualno se daje mlaki napoj od mekinja, koji se takođe daje prvi dan po prašenju. Potrebna količina hrane postiže se obično peti dan po prašenju, kada se prelazi na ishranu krmača u laktaciji.
Izvor: mast. inž. stočarstva Verica Lazarević, PSSS Jagodina
Foto: Unsplash, Pixabay, Pexels
