U organskoj proizvodnji grožđa ishrani vinove loze mora da se posveti posebna pažnja, a količine i vrste đubriva se određuju na osnovu predhodno urađene analize obezbeđenosti zemljišta hranjivim elementima.
Unošenje organskih materija u zemljište, pre podizanja zasada, je neophodno za poboljšanje njegovih hemijskih, fizičkih i bioloških osobina. Od sredstava za obogaćivanje zemljišta organskom materijom dozvoljeno je zelenišno đubrenje, stajnjak, dozrelo kokošije đubrivo, nusproizvodi prerade životinjskih ostataka iz mesne i riblje industrije, morske alge i proizvodi od algi, kompost, ostaci od berbe i prerade grožđa, slama, kompost od kore drveta. Dozvoljena je upotreba prirodnih mineralnih đubriva kao što su kameno brašno, dolomitno brašno, kalijum iz morskih algi, gips, kameni fosfat, magnezijum sulfat…
Dosadašnja iskustva u organskoj proizvodnji grožđa su pokazala da je moguće uspešno ishraniti vinovu lozu, bez upotrebe mineralnih đubriva. Kvalitetno izvedenim meliorativnim đubrenjem pre podizanja zasada, i kombinovanjem različitih organskih đubriva kao što su stajnjak, kompost, treset i zelenišno đubrenje u rodnom vinogradu, moguće je obezbediti sve neophodne makro i mikro elemente i dovoljno humusa u zemljištu.
Posebno je važno povećati sadržaj humusa u siromašnim zemljištima do optimalnog nivoa od oko 3 %. Humus za sebe vezuje velike količine vode i pomaže biljci da lakše preživi sušni period. Da bi se sadržaj humusa povećao za 1 %, potrebno je na dubinu od 20 cm uneti oko 50 tona stajnjaka po hektaru. Umesto stajnjaka može se koristiti treset ili kompost u količini od 10 tona po hektaru. Za đubrenje vinograda prednost bi trebalo dati konjskom ili ovčijem poluzgorelom ili zgorelom stajnjaku. Đubrenje stajnjakom trebalo bi izvoditi svake 3-4 godine u toku mirovanja loze.
U poslednje vreme teško je nabaviti kvalitetan stajnjak, pa se vinogradarima preporučuje primena zelenišnog đubrenja kako pre podizanja vinograda tako i u rodnim vinogradima. Za zelenišno đubrenje se koriste jednogodišnje biljke koje brzo postižu maksimalan porast i daju veliku zelenu masu, kao što su leguminoze. U vreme cvetanja ili po precvetavanju, zaorava se njihova biljna masa, čime se u zemljište unosi do 5 vagona zelene mase.
Izvor: Dipl. ing. Nemanja Konstantinović, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije
Foto: Pixabay
