Za pravilno iskorišćavanje pašnjaka veliki značaj ima određivanje pravog vremena početka i kraja ispaše, kao i broj turnusa ispaše u toku pašne sezone.

Po pravilu sa ispašom bi trebalo otpočeti kad su trave u fazi između bokorenja i obrazovanja stabla. To je obično vreme kad je travni pokrivač visok 15-20 cm.

U jesen bi iskorišćavanje pašnjaka trebalo prekinuti na 20 do 30 dana pre završetka vegetacije, kako bi se dalo dovoljno vremena da travni pokrivač nagomila dovoljno hranljivih materija potrebnih za normalno prezimljavanje i početak vegetacije u narednoj godini.

Pašnjaci se mogu iskorišćavati na više načina, što zavisi od više uslova i mogućnosti, ali u osnovi postoje dva osnovna načina:

– slobodno i neplansko
– plansko ili sistematsko

Pri slobodnom napasanju, stoka u toku cele ispašne sezone slobodno pase po celoj površini pašnjaka. Loše strane slobodnog napasanja su u tome što stoka bira u prvom redu najkvalitetnije biljke, dok one slabije obilazi, čime se one kvalitetne iznuruju i polako nestaju prepuštajući mesto lošim travama.

U planskom napasanju koriste se dva načina. Prvi način sastoji se u vezivanju grla na pojedinim delovima pašnjaka sve dok ovaj deo pašnjaka koji im je na dohvatu ne popasu, a posle toga privezuju se na drugi deo pašnjaka. Ovaj način napasanja primenjuje se na gazdinstvima sa malim brojem stoke. Drugi način, takozvano pregonsko napasanje, je napasanje pri kome se pašnjak podeli na više delova ili pregona koji se ispasuju po određenom redosledu koji je planom utvrđen. Stoka se izvesno vreme napasa na jednom delu pašnjaka, a kad ga popase, prelazi na drugi, a zatim na sledeće pregone, da bi se posle izvesnog vremena ponovo vratila na prvi, na kome je do tada travni pokrivač dovoljno izrastao za ispašu.

Koliko će biti pregona i koliko će vremena stoka boraviti na pregonu, zavisi od više okolnosti koje su već opisane, a o čemu bi vlasnici životinja i pašnjaka trebalo da vode računa.

Ograđivanje pašnjaka – kad postoje mogućnosti najbolje je pašnjak ograditi. Posebno je potrebna ograda pri pregonskom napasanju kad je potrebno sprečiti stoku da prelazi na druge pregone dok se ovi „odmaraju“.

Ograda se prave od različitih materijala, što zavisi od mogućnosti gazdinstva. One mogu biti od kamena, drveta, stubovi sa žicom. Jedan od savremenih načina je ograda sa žicom kroz koju se propušta električna struja visokog napona. Pri dodiru sa naelektrisanom žicom grlo pretrpi mali strujni udar i posle toga izbegava da joj se približi.

Izvor: dipl. inž. Kosovka Jakšić, PSSS Kosovska Mitrovica

Foto: Unsplash