Važan faktor u planiranju organske proizvodnje voća je izbor lokacije na kojoj će biti podignut zasad.

Parcela na kojoj se primenjuje tehnologija proizvodnje voća po organskim principima trebalo bi da bude udaljena od drugih konvencionalnih površina, kako sintetička sredstva koja se primenjuju na tim parcelama ne bi prešla na organski zasad. Ukoliko nemamo tu udaljenost, u organskoj poljoprivredi se formiraju, takozvane, eko barijere (zaštitni pojasevi) od cvetnih i lekovitih biljaka koje sprečavaju kontakt sintetičkih pesticida sa organskim voćnjakom.

Ekspozicija na terenu je još jedan u nizu bitnih faktora za uzgajanje organskog voća. U praksi su se kao najbolja ekspozicija pokazale južna ili jugoistočna, iz razloga što su toplije, a samim tim bolje se iskorišćava sunčeva svetlost i brzo se diže jutarnja rosa (koja je važan faktor za pojavu bolesti i štetočina u toku vegetacije, jer im ovakvi uslovi manje pogoduju u odnosu na uslove vlažne sredine).

Kao preventiva za bolesti i štetočine trebalo bi birati mesta sa dobrim strujanjem vazduha, gde je retka pojava mrazeva, magle, a vazdušna i površinska vlaga se ne zadržavaju dugo.

Za uspešno podizanje voćnjaka, a zatim uzgajanje voća po organskim principima, od velikog je značaja poznavanje mikroklimatskih uslova:

– minimalne (zimske) temperature
– dnevne temperature
– dužina dana i intenzitet svetlosti
– pojava ranih prolećnih i kasnih jesenjih mrazeva
– količina vodenog taloga
– količina godišnjih padavina i njihov raspored po mesecima
– relativna vlažnost vazduha i zemljišta
– vetrovi (pravac kretanja, brzina, intenzitetet i koji vetar je dominantan)
– pojava grada, njegov intenzitet i redovnost

Zemljište je, takođe, od velike važnosti pri uzgajanju organskog voća. Dobro zemljište trebalo bi da ima laku propustljivost, brzo zagrevanje u proleće, da se posle setve ne stvara kora površinskog sloja, da dobro upija obilne padavine i duži period zadržava zimsku i vlagu od kiše u toku vegetacije.

Voćke nemaju neka posebne zahteve po pitanju zemljišta, ali potrebno je voditi računa o fizičkom i hemijskom sastavu. U pogledu fizičkih svojstava, zemljište ne sme da bude mnogo zgrudvano, podložno eroziji i gubljenju hranljivih elemenata, trebalo bi da ima dobre uslove za razvoj zemljišnih organizama, da ima bogat miris na zemlju i daje zdrave, visokokvalitetne prinose.

Što se tiče hemijskih osobina, idealno zemljište za podizanje organskog voćnjaka trebalo bi da sadrži preko 15 mg P2O5/100 g suve zemlje, oko 25 mg K2O/100g suve zemlje, 7-13 mg MgO/100g suve zemlje, 250-300 mg Ca/100g suve zemlje, B 0,8 ppm, Mn 70 ppm, Cu 8 ppm, Fe 100 ppm, a sadržaj humusa ne bi trebaolo da bude manji od 3%.

Izbor voćne vrste potrebno je prilagoditi tipu zemljišta. Na suvljim, siromašnijim zemljištima trebalo bi koristiti bujnije podloge i voćne vrste koje uspevaju na ovakvim tipovima zemljišta.

Izvor: dipl. inž. Silvija Hodžić, PSSS

Foto: Pixabay, Free Images