Izbor sorti, podloga i sistema gajenja spada u grupu činilaca od presudnog značaja za rentabilnu proizvodnju trešnje i višnje.

Pri podizanju zasada trešnje i višnje trebalo bi posebno voditi računa o tržištu i vremenu zrenja, kvalitetu plodova i njihovoj transportabilnosti, kao i o odnosima oprašivanja i oplodnje zastupljenih sorti.

Samooplodne sorte trešnje i višnje mogu da se gaje u čistim (jednosortnim) zasadima, mada i one bolje rađaju ako se obezbede sorte oprašivači ili je u zasadu zastupljeno više sorti.

Pri izboru sorti trešnje proizvođači bi trebalo da dobro upoznaju tržište za koje žele da proizvode: kakav kvalitet plodova ono zahteva, koje vreme zrenja, krupnoću, čvrstoću ploda… Ako su tržišta udaljena prednost bi trebalo dati sortama koje imaju čvrsto meso i dobru transportabilnost. U područjima sa razvijenom industrijom za preradu trebalo bi gajiti sorte koje su pogodne za ovu namenu (visoke rodnosti, svetlije boje pokožice). S obzirom na to da se berba obavlja ručno, veoma je značajna i mogućnost obezbeđenja radne snage. Poželjno je da se u zasadu kombinuje nekoliko sorti različitog vremena zrenja iz više razloga (oplođenje, opasnost od mraza, pucanje ploda, organizacija berbe).

Sorte trešnje ranijeg vremena zrenja postižu veću cenu na tržištu. Međutim, kod ovih sorti i troškovi proizvodnje su veći zbog toga što njihovi plodovi ne sazrevaju istovremeno, tako da je potrebna probirna berba. Pored toga, ove sorte imaju i manju krupnoću ploda, a često i manju rodnost. Njih bi trebalo gajiti naročito u područjima sa toplijom klimom ili na ekspozicijama koje omogućavaju ranije sazrevanje plodova. Za lokalitete koje karakterišu česte pojave poznih prolećnih mrazeva trebalo bi birati sorte kasnijeg vremena cvetanja. U područjima sa obilnijim padavinama u periodu zrenja trešnje (maj-jun) trebalo bi birati sorte koje su manje sklone pucanju plodova.

Pri izboru sorti višnje, najveći značaj imaju zahtevi prerađivačke industrije. Za razliku od trešnje, kod višnje broj sorti trebalo bi svesti na minimum (1-2 sorte). Važne osobine pri izboru sorti su rodnost, pogodnost za mehanizovanu berbu, otpornost na bolesti.

Kao podloge kod nas se najčešće koriste sejanci trešnje i magrive. Međutim, na ovim podlogama stabla imaju velike dimenzije što otežava izvođenje pomotehničkih mera, naročito berbe i čini proizvodnju manje ekonomičnom. Zbog toga se u intenzivnoj proizvodnji, naročito kod trešnje, sve više koriste vegetativne podloge manje bujnosti.

Vegetativne podloge omogućavaju veću gustinu sađenja, ranije stupanje u rod i veće prinose po jedinici površine u odnosu na generativne podloge.

Izbor podloge za trešnju i višnju u mnogome zavisi od osobina zemljišta na kome će se ove voćke gajiti. Na lošijim i suvim zemljištima slabo bujne podloge ne mogu da obezbede visok prinos i dobar kvalitet plodova. Mnoge novije podloge za trešnju su osetljive na veći sadržaj kreča u zemljištu, koji dovodi do pojave hloroze. Zato bi pri izboru podloge trebalo obratiti pažnju na pH vrednost i sadržaj fiziološki aktivnog kreča u zemljištu. Na suvim i krečnim zemljištima najbolje je koristiti magrivu kao podlogu. Sa druge strane, magriva je veoma osetljiva na zabarivanje zemljišta. Vlažna i teška zemljišta najbolje podnose podloge koje potiču od višnje.

Dominantan uzgojni oblik za trešnju i višnju kod nas je poboljšana piramidalna krošnja. Ona, uz odgovarajuću agrotehniku, predstavlja prikladan oblik za većinu sorti gajenih na bujnim generativnim podlogama. Slabo bujne vegetativne podloge omogućavaju korišćenje vitkog vretena kao uzgojnog oblika i primenu guste sadnje, pa se može očekivati da takvih zasada bude sve više.

Izvor: dipl. inž. Ivana Gligorijević, PSSS Jagodina

Foto: Free Images, Pixabay