Tarsonemus pallidus, kako glasi latinski naziv jagodine grinje, smatra se jednom od najopasnijih štetočina jagode jer se teško zapaža, a štete koje prouzrokuje (napada mlado lišće) ekonomski su značajne, posebno u kišnim godinama i u rejonima sa vlažnom klimom.
T. pallidus za svoj razvoj zahteva relativnu vlažnost vazduha od 80 do 100 odsto, što je izdvaja u odnosu na druge štetne grinje i ograničava njegovu štetnost na rejone sa vlažnom klimom i na plastenike i staklenike.
Sinonimi za Tarsonemus pallidus su Phytonemus pallidus, Tarsonemus fragariae i Steneotarsonemus pallidus.
Štete koje pričinjava jasno su uočljive. Grinja se zadržava na lišću na kojem se pojavljuju pege koje se naglo povećavaju. Zato mlado lišće zaostaje u rastu, naborano je i deformisano.
Kod jačih napada lišće prvo dobija žutu, potom i smeđu boju, te na kraju i odumire, a ubrzo umire i cela biljka. Na zaraženim biljkama, plodovi ostaju sitni, ne dozrevaju i imaju istaknute semenke.
Prezimljava odrasla ženska u centralnom delu biljke. U martu sledi ovipozicija. Iz jaja će se razviti larve koje sišu na lišću i za desetak dana preobrazuju se u odrasle grinje. Životni ciklus jedne generacije traje oko tri nedelje. Štetočina ima tri do pet generacija godišnje koje se preklapaju pa se cele godine istovremeno nalaze jaja, larve i odrasle grinje.
Zarazu možemo sprečiti nabavkom i sadnjom nezaraženih sadnica ili potapanjem njihovih nadzemnih delova pre sadnje u sredstva na bazi endosulfana, s time da se koren ne sme umočiti u sredstvo.
Prskanje svakako treba primeniti, a po pravilu koriste se akaricidi ili insektoakaricidi sistemičnih karakteristika. Primena ovih preparata izazvaće smanjenje brojnosti, ali ne i potpunu eliminiaciju štetočine. Iz tog razloga biljke jagoda se pred cvetanje tretiraju najmanje dva puta u razmaku od sedam do 10 dana kako bi se poštovala karenca i garantovala zdravstvena ispravnost berbe. Kasnije se prati razviće i po potrebi izvodi naknadna (jedno do dva) tretiranja. Pojedini autori navode da se efikasna kontrola jagodine grinje postiže primenom preparata na bazi endrina (0.025%) ili endosulfana (0.05%) u intervalu od četiri nedelje pre otvaranja prvih cvetova, triazopom, amitrazom i piridabenom u dva tretmana u sedmodnevnom intervalu posle berbe i odstranjivanja lišća ili pirimipos-metilom u dozi 1.6 kg/ha i abamektina u dozama 1.12 i 2.24 kg/ha. U svakom slučaju, najbolje je posavetovati se sa stručnjakom za zaštitu bilja u svakoj poljoprivrednoj apoteci.