Proizvodnja useva koji omogućavaju dovoljnu količinu kabaste hrane u ranom prolećnom periodu je veoma značajna u ishrani stoke. Jesenjom setvom krmnog bilja – ozime grahorice i ozimog stočnog graška može se obezbediti kvalitetna i rana kabasta stočna hrana. To znači da bi se u rano proleće došlo do jeftine stočne hrane, što automatski utiče i na dobit samih proizvođača.
Osnovnu obradu zemljišta za ove kulture trebalo bi obaviti na isti način kao i za ozimu pšenicu. Neophodno je da se predsetvenom pripremom obezbedi dobra poravnatost zemljišta, čime se dovodi do ravnomernog rasporeda semena u setvenom sloju, kao i do lakše i kvalitetnije kosidbe.
Bitan uticaj za ostvarenje prinosa ozimog stočnog graška i grahorice ima blagovremena primena mineralnih đubriva u odgovarajućoj dozi.
Doze se kreću oko 45 kg/ha azota i po 60-80 kg/ha fosfora i kalijuma, koje se obično unose tokom predsetvene pripreme zemljišta.
Smatra se da je optimalan rok za setvu ovih kultura oktobar, čime se obezbeđuje da biljke ulaze u zimski period dobro pripremljene. Stočni grašak i grahorica mogu da se gaje kao čisti usev ili u smeši sa strnim žitima. U prvom slučaju potrebna količina semena za setvu iznosi 150 kg/ha graška, odnosno 120 kg/ha grahorice. Ako se ove kulture seju zajedno sa strninama, doći će do manjih poleganja i dobiće se kvalitetniji prinos zelene mase. Tada je potrebno navedenoj količini semena graška ili grahorice dodati između 30 i 35 kg/ha najčešće pšenice, ječma ili ovsa.
Grašak i grahorica se seju žitnim sejalicama, uz međuredni razmak od 12,5 cm i na dubinu između 4 i 5 cm. Posle setve se preporučuje valjanje.
Izvor: dipl. inž. Violeta Veličković, PSSS Beograd
Foto: Dorina Pitorac/ EPPO Global Database, Envato