Kina je objavila belu knjigu kako bi predstavila akcije koje preduzima za očuvanje biodiverziteta i podelila svoja dostignuća u tom sektoru, prenosi Kineska medijska grupa (CMG).
U beloj knjizi Kancelarije za informisanje Državnog saveta Kine pod nazivom “Očuvanje biodiverziteta u Kini” navodi se da Kina čuva biodiverzitet kreativnim i savremenim merama, formirajući novi obrazac očuvanja biodiverziteta.
Istaknuto je da je cilj Kine istovremeno očuvanje biodiverziteta i visokokvalitetan razvoj, da Kina neguje princip da su čiste vode i bujne planine neprocenjivo javno dobro i vidi biodiverzitet kao temelj, cilj i sredstvo održivog razvoja.
U poslednjoj deceniji Kina je identifikovala oko 200 novih sorti biljaka godišnje, što je 10 odsto novih biljnih sorti u svetu, navodi CMG.
Takođe, Kina preuzima vođstvo u predlaganju i sprovođenju strategije crvenih linija za očuvanje životne sredine i prva je u svetu predložila i sprovela strategiju crvene linije za očuvanje životne sredine.
Kina je odredila prioritetne oblasti u zaštiti biodiverziteta, a te mere su doprinele očuvanju ključnih prirodnih ekosistema, bioloških resursa i staništa za ključne vrste.
Uspostavljeno je oko 10.000 zaštićenih područja svih vrsta, što čini oko 18 odsto ukupne površine Kine.
Dobro planirani sistem zaštićenih područja doveo je 90 odsto vrsta kopnenih ekosistema i 71 odsto ključnih vrsta divljih životinja pod efikasnu državnu zaštitu.
U Kini se, navodi CMG, stlano šire staništa divljih životinja čija populacija raste.
Populacija džinovskih pandi u divljini porasla je sa 1.114 na 1.864 u poslednje četiri decenije, populacija ibisa sa krestom povećala se sa samo sedam na preko 5.000, populacija azijskih slonova u divljini porasla je sa 180 osamdesetih godina prošlog veka na oko 300, dok se divlja populacija Hainan gibona povećala sa ne više od deset u dve grupe, pre 40 godina, na 35 u pet grupa.
U beloj knjizi se navodi i da je Kina u periodu 2000-2017 doprinela sa oko 25 odsto globalnom rastu vegetacije u periodu izveštavanja, što predstavlja najveći udeo među svim zemljama.
Pokrivenost šuma i šumski rezervati u Kini održavaju rast u poslednjih 30 godina, a zemlja je ostvarila najveći rast šumskih resursa na svetu.
Kada je reč o kontrolo zagađenja navodi se da su postignuti izvanredni rezultati i da je Kina poboljšala kvalitet vazduha, vode i zemljišta.
U 2020. godini kineska prosečna koncentracija čestica zagađenja u okolini, ili PM2,5, opala je za 28,3 odsto u odnosu na 2015. godinu, dok je procenat dana sa dobrim kvalitetom vazduha porastao za 5,8% u odnosu na 2015. godinu.
Kombinovani udeo vodenih deonica sa državnom kontrolom sa površinskim vodama dobrog kvaliteta bio je prošle godine 83,4 odsto, što je povećanje za 17,4% poena u odnosu na 2015. godinu, dok je udeo dobrog kvaliteta priobalnih voda 77,4 odsto u pogledu površine, što je povećanje za 9 odsto u odnosu na pet godina ranije.
U 2020. stopa sigurnog korišćenja nezagađenog obradivog zemljišta u odnosu na zagađeno zemljište premašila je 90%.
U beloj knjizi se navodi i da Kina postiže izuzetne rezultate u ispunjavanju obaveza vezanih za biodiverzitet i da je dala pozitivan doprinos globalnim ciljevima biodiverziteta za 2020. (ciljevi Aiči) i ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija do 2030. godine.
Kina je premašila tri cilja Aičija uspostavljanje kopnenih prirodnih rezervata, obnavljanje i obezbeđivanje važnih usluga ekosistema i povećanje otpornosti ekosistema i skladištenje ugljenika i postigla napredak u 13 ciljeva, uključujući integrisanje biodiverziteta, održivo upravljanje poljoprivredom, šumarstvom i ribarstvom, kao i održivu proizvodnju i potrošnju, navodi se u Beloj knjizi, prenosi CMG.
Foto: Unsplash, Pexels