Jaje je brzo i lako kvarljiv proizvod. Naročito brzo gube na kvalitetu ako se sa njima ne rukuje na odgovarajući način i ne dospevaju najbržim putem od proizvođača do potrošača.

Vrednost i kvalitet konzumnih jaja zavisi od mnogih činilaca, od kojih su najvažniji pravilna ishrana nosilje, čistoća prostirke i gnezda u živinarniku, pažljivo i redovno skupljanje i čuvanje jaja. Prema tome, prvi uslov za dobijanje kvalitetnih jaja je pravilna ishrana nosilja. Drugi uslov je čistoća jaja, odnosno ljuske, što znači da jaja moraju biti snesena u čistom gnezdu, jer svako pranje i mehaničko čišćenje ljuske smanjuje kvalitet jaja. Pažljivo i redovno skupljanje jaja takođe ima veliki uticaj na kvalitet. Ukoliko skupljanje jaja nije mehanizovano, trebalo bi ih skupljati bar dva puta tokom dana u uloške za jaja ili posude namenjene za tu svrhu. Zatim se prenose u prostoriju gde se slažu u kartonske kutije. Pri sakupljanju bi odmah trebalo izdvajati sva jako prljava jaja, koja se kasnije bilo mehanički, bilo pranjem u vodi, čiste, kao i naprsla i jaja sa mekanom ljuskom, koja se prodaju odvojeno za preradu ili momentalnu potrošnju.

Svi činioci koji uslovljavaju vrednost i kvalitet konzumnih jaja mogu se podeliti u dve grupe:
– spoljni činioci (oblik, građa, čistoća, boja i neoštećenost ljuske)
– unutrašnji činioci (položaj, izgled, veličina i pokretljivost žumanca, čvrstina i prozračnost belanca i veličina vazdušne komore)

Uticaj spoljašnjih faktora na kvalitet konzumnih jaja može se utvrditi posmatranjem oblika i građe ljuske, utvrđivanjem da li je ljuska cela ili napukla, utvrđivanjem stepena zamazanosti ljuske i razlikovanjem boje ljuske. Unutrašnji faktori kvaliteta konzumnih jaja odnose se na veličinu i pokretljivost vazdušne komore, osobine žumanca i belanca. Ove osobine ispituju se prosvetljavanjem jaja.

Sva jaja iz prihvatne prostorije odnose se u prostoriju za klasiranje. Prema težini, jaja se mogu klasirati pre ili posle prosvetljavanja. Bolje je klasiranje po masi izvršiti posle prosvetljavanja, jer se tada mogu izdvojiti napukla jaja, koja u toku klasiranja mogu potpuno da se polome i iscure. Ovakvo klasiranje se vrši automatskim uređajima na specijalnim mašinama – klasiračima za jaja, koji se mogu regulisati u pogledu broja i razlika u težini pojedinih težinskih grupa. Ove mašine mogu biti različitog kapaciteta, a najčešće 12 do 14 hiljada jaja na sat. Postoje i male klasirač mašine kapaciteta 600 do 1.000 jaja na čas, pogodne za manje farme sa dve do pet hiljada nosilja. Savremene mašine su obično većeg kapaciteta, preko 20.000 jaja/h.

Jaja se najčešće klasiraju u sedam težinskih grupa koje se označavaju slovima od SS do E. Razlika između klasa je 5 grama. Klase su sledeće:

– SS – preko 70 grama
– S – 65 do 70 grama
– A – 60 do 65 grama
– B – 55 do 60 grama
– C – 50 do 55 grama
– D – 45 do 50 grama
– E – ispod 45 grama

Procenat jaja SS klase je veoma mali, ako je svetlosni režim pravilno regulisan. Ova jaja se prodaju kao specijalno krupna. Jaja D i E klase obično se ne isporučuju tržištu, već služe za preradu. Masa jaja uglavnom zavisi od genetskih osobina linijskog hibrida, od ishrane, režima osvetljenja i starosti nosilje. Ako su u ukupnoj godišnjoj proizvodnji jaja S i A klase zastupljena sa više od 50% ili ako jaja S, A i B klase budu od 80 do 85%, tada se smatra da je proizvodnja vrlo dobra.

Rastur čine jaja razbijena prilikom skupljanja, klasiranja i prevoza do tržišta. Ukupni lom od 8 do 10% predstavlja veliki gubitak u proizvodnji konzumnih jaja, a zadovoljavajući je ako iznosi oko 2%.

Pored loše ishrane, nedostatak mineralnih materija u hrani, lom se povećava i uznemiravanjem kokoši kao i zbog loših podova kaveza.

Posle završenog klasiranja, jaja se pakuju. Od načina pakovanja i kvaliteta materijala za pakovanje zavisi uspeh prevoza jaja do tržišta.

Izvor: savetodavac Marina Gačić, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije

Foto: Pixabay