Korisni insekti u zasadima voća

627

Ako u voćnjaku zateknete predstavnike familije Chrysopidae, poput zelene zlatooke (Chrysopa perla) i obične zlatooke (Chrysoperla carnea), onda imate dobre saveznike u borbi protiv brojnih štetočina.

Adulti zlatooka su najčešće nežnog tela sa mrežastim krilima, te u zavisnosti od roda mogu biti ili omnivori ili predatori. Ipak, adulti se najčešće hrane polenom, nektarom i mednom rosom. Larve zlatooka važni su predatori brojnih štetnih insekata u voćnjacima, što ih kvalifikuje kao vrlo značajne korisne insekte.

Larve su izrazito pokretljive i hrane se lisnim i štitastim vašima, tripsima, grinjama, jajima štetnih insekata, kao i larvama kruškine buve.

Tokom ovipozicije, jedna ženke može da položi i do 350 jaja, dok larveni stadijum traje oko dve nedelje. Tokom svog razvoja larva zlatooke može pojesti od 200 do 500 odraslih jedinki lisnih vaši, 300 do 400 jaja krompirove zlatice, oko 500 jaja štetnih lepidoptera i 12 000 jaja grinja. U jednom satu može pojesti 30 do 50 crvenih pauka.

Vrste produkuju dve generacije godišnje, a prezimljavaju adulti druge generacije.

Pored pomenute dve vrste u biološkoj kontroli poljoprivrednih štetočina primenjuju se još i vrste Chrysopa septempunctata, Chrysopa formosa i Cuntochrysa baetica. Komercijalna primena ovih insekata široko je rasprostranjena, pri čemu se najčešće primenjuje vrsta C. carnea, što zbog jednostavnije i jeftinije laboratorijske proizvodnje, što zbog veće tolerancije prema nepovoljnim uslovima sredine kao što je nedostatak vlage.

U zasade ih je moguće privući i pre povećanja populacije štetočina i to tretiranjem zasada rastvorom saharoze ili melase. Važno je naglasiti da je pri introdukciji ovih korisnih insekata neophodno proceniti visinu populacije predatorskih stenica u zasadu, te ne primenjivati oba biološka agensa istovremeno, jer se predatorske stenice vrlo rado hrane jajima zlatooka.

S obzirom na neprocenjiv značaj korisnih insekata prisutnih u našem agroekosistemu, neophodno je sprovoditi sve preventivne mere u cilju očuvanja korisne entomofaune. Održavanje visoke populacije korisnih insekata, kao metod biološke borbe, podrazumeva poljoprivrednu praksu koja će sačuvati prirodne neprijatelje (konzervacija) i pospešiti njihov uticaj na štetočine. Ovakav pristup zaštiti zasada podrazumeva upotrebu selektivnih insekticida koji ne deluju na korisne insekte, kao i podizanje zaštitnih pojaseva koji će obezbediti hranu i stanište za korisne insekte.

Insekticidi na bazi Bacilus turingiensis imaju vrlo mali uticaj na korisne insekte i mogu se uspešno koristiti prilikom ovakvog načina biološke zaštite. U suprotnom, upotreba neselektivnih insekticida pored štetnog organizma uništava i korisne insekte, pa samim tim njihov doprinos u očuvanju korisne entomofaune izostaje.

Foto: PIS, Wikipedia


reklama