Kukuruz kao izvor polena za pčele

28

Gajene biljke iz porodice trava veoma su značajne za ratarsku proizvodnju, a neke su važne i za pčelarstvo. U prvom redu tu se misli na kukuruz, jer zauzima najveću površinu, proizvodi veliku količinu polena i spada u stranooplodne biljke.

Atraktivnost trava za pčele prvenstveno zavisi od toga na koji način se vrši oplodnja. Trave se dele na izrazito ili tipično samooplodne (pšenica, ječam, ovas), pretežno samooplodne kod kojih se javlja stranooplodnja u manjem procentu (tritikale, proso, sirak) i izrazito stranooplodne (kukuruz, raž). Kod izrazito samooplodnih trava veoma retko dolazi do stranooplodnje, a kod pretežno samooplodnih nešto češće (10-20%). Samooplodne trave nisu privlačne za pčele, a stranooplodne jesu. Razlog je u tome što se kod samooplodnih trava oprašivanje i oplodnja obavljaju unutar cveta sopstvenim polenom. Kod njih prašnici pucaju i prosipaju polen pre nego što izađu iz cvetova. Ove biljke izbacuju svoje prašnike iz cvetova tek posle završene oplodnje. Kada prašnici izađu iz cveta, u njima je malo polena i polenov prah je sasušen pa nije privlačan za pčele. Zbog toga se pčele mogu videti u manjem broju u pretežno samooplodnim travama, a u izrazito samooplodnim travama samo ako u njima rastu cvetajući korovi koje pčele posećuju.

S druge strane, stranooplodne trave se oprašuju na taj način da prašnike pune polena izbacuju izvan cvetova, kako bi vetar razneo polen. Zbog toga polenov prah ispada iz prašnika tek pošto oni izađu iz cvetova. Takvi prašnici ispunjeni su svežim polenom pa su atraktivni za pčele.

Ako se posmatraju samo trave koje se gaje na najvećim površinama kod nas, može se reći da pčele sa pšenice i ječma ne sakupljaju polen, dok sa kukuruza sakupe jako veliku količinu. U vreme metličenja kukuruza, pčele ga posećuju u velikom broju. Najviše vole da posećuju kukuruz šećerac, a zatim semenski kukuruz. Merkantilni kukuruz je najmanje privlačan, ali ga ima najviše pa mu je i značaj najveći. U vreme kad kukuruz metliči i praši, ima malo gajenih biljaka koje cvetaju. Zbog toga su pčele usmerene na kukuruz i korovske biljke. Kukuruz je u to vreme jedina gajena biljka koju pčele masovno posećuju. Poseta pčela i količina sakupljenog polena nisu uvek isti, jer zavise od velikog broja promenljivih faktora.

Sve izneto u vezi značaja pojedinih vrsta žita za pčelarstvo trebalo bi povezati sa njihovom zaštitom od insekata. Zaštitu treba izvesti tako da ona ne pričinjava štetu pčelama. Na žalost, tome se ne posvećuje dovoljna pažnja. Između žita se u tom pogledu mora praviti razlika. Pošto pčele ne posećuju pšenicu i ječam, njihovo seme se može tretirati insekticidima koji štete pčelama. Međutim, ti insekticidi se ne smeju koristiti za tretiranje semena onih useva čije cvetove posećuju pčele. U prvom redu se to odnosi na kukuruz. U tome je razlika između pšenice, ječma i ostalih samooplodnih žita, s jedne strane, i kukuruza, raži i drugih stranooplodnih žita, s druge strane. Međutim, kod nas se i dalje dosta koriste za tretman semena kukuruza zabranjeni insekticidi, čak i oni čija je primena zabranjena u svim biljkama, poput onih na bazi furadana. Ima mnogo proizvođača koji ne znaju kakav je značaj kukuruza za pčelarstvo i kakvu štetu mu prave pogrešnom upotrebom insekticida pa bi trebalo vise poraditi na njihovoj edukaciji.

Kada govorimo o zaštiti pčela od trovanja insekticidima, obavezno bi trebalo pomenuti stradanje pčela na kukuruzu. Ako se posmatraju samo najzastupljeniji ratarski usevi kod nas (strna žita, kukuruz, suncokret, soja, uljana repica i šećerna repa), može se reći da je najveće stradanje pčela na suncokretu, uljanoj repici i kukuruzu.

Mnogi proizvođači, pa i neki agronomi, osporavaju mogućnost da pčele budu otrovane na kukuruzu. Oni koji negiraju da postoji trovanje pčela na kukuruzu se mogu podeliti u dve grupe. U prvoj grupi su oni koji tvrde da insekticidi naneti na seme ne mogu štetiti pčelama, jer se razgrade do trenutka kad metlice kukuruza počnu da praše polen. Zbog toga misle da je zabrana insekticida neopravdana i da ona nije doneta zbog otrovnosti za pčele, već iz nekih drugih razloga. Ova tvrdnja ne zaslužuje komentar, jer je zabrana doneta u zemljama koje prednjače po naučnom razvoju pa bi trebalo verovati da iza nje stoje stručni razlozi. Kada govorimo o insekticidima, nikako ne bi trebalo zaboraviti štete koje se prave zaštitom kukuruza u vreme metličenja. Ovi tretmani se redovno izvode u semenskim usevima i sve češće u merkantilnim.

U drugoj grupi onih koji tvrde da pčele ne mogu da stradaju u kukuruzu od insekticida su oni koji smatraju da je kukuruz stranooplodna biljka koja se oprašuje pomoću vetra pa mu pčele nisu ni potrebne za oplodnju. Tačno je da pčele nisu potrebne kukuruzu, ali ga posećuju u velikom broju radi sakupljanja polena. Problem je što ima mnogo onih koji to ne znaju, jer ne obilaze kukuruz u vreme prašenja metlica ili ga obilaze, ali gledaju samo klipove. Na metlice tada retko ko obraća pažnju. To je i razumljivo, jer nije ugodno ići kroz visok usev po vrućini dok oblaci polena padaju na glavu.

Trebalo bi znati da pčele ne lete na kukuruz samo zbog polena, već i zbog slatkog soka koji luče biljne vaši. Često se dešava da su klip, metlica i gornji deo stabla potpuno pokriveni vašima. Neki pčelari čak smatraju da pčele na kukuruz lete prvenstveno zbog slatkog soka. To nije tačno, jer je polen kukuruza glavni cilj posete pčela.

Izvor: dipl. inž. Ilija Bjelić, PSS Zrenjanin

Foto: PSS, Pixabay


reklama