Voda za napajanje životinja trebalo bi da bude bez boje, mirisa, da je bistra, ima osvežavajući ukus i da ne sadrži patogene mikroorganizme, parazite, kao ni štetne hemijske materije.

U prirodi dosta često dolazi do znatnih promena u kvalitetu vode zbog čega se ona mora češće laboratorijski – higijenski ispitati. U praksi je poznato da voda može postati izvor zaraze kako kod ljudi, tako i kod životinja. Voda se inače vrlo lako može inficirati otpadnim vodama (iz klanica, mlekara), a i plavljenjem livada i inficiranjem hrane što može dovesti do direktne infekcije životinja.

Kako bi proverili hemijski i bakteriološki sastav vode potrebno je za hemijsku analizu uzeti jedan litar vode u dobro ispranu bocu tom istom vodom koja se želi ispitati. Kod otvorenih bunara boca se zaroni 10 do 15 cm ispod površine vode. Posle punjenja, bocu zatvoriti takođe ispranim zatvaračem. Vodu za bakteriološki pregled trebalo bi uzeti u laboratorijski sterilnu bocu u količini od 200 do 250 ml. Ako ne postoji mogućnost nabavke sterilne boca, sterilizaciju je moguće izvršiti i toplim vazduhom (npr. u rerni). Bocu takođe zatvoriti sterilnim zatvaračem. Uzete uzorke vode trebalo bi odneti što pre u laboratoriju, a najbolje u vremenu od šest do osam 8 sati. Uz boce pripremiti podatke o poreklu vode (navesti objekat, izvor, bunar…).

Stočari dobro znaju da je snabdevanje životinja vodom istovremeno pitanje zdravlja i produktivnosti grla. Organizam teži da održi balans između količine vode koju odaje i one koju prima. Neki kruti normativi ne postoje, i približno rečeno, za različite vrste i kategorije životinja, i potrebe za vodom su različite. Za velike životinje dnevno bi trebalo obezbediti 40 do 50 litara, a za sitne 8 do 12 litara. Stvarne potrebne količine su vrlo varijabilne i zavise od same životinje, sredine i načina gajenja, klimatskih faktora, temperature vazduha, vrste hrane, produkcije, uzrasta, kondicije i drugog.

Izvor: dipl. ing. Slavica Petrović, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije

Foto: Pixabay, Free Images