U 15. veku lale su bile simbol bogatstva i prestiža, a danas su ‘samo’ cveće koje nam ulepšava vrtove i terase.
Lala pripada porodici ljiljana, a zbog brojnih oblika i varijeteta, kao i neverovatnog bogatstva boja, omiljena je među ljubiteljima cveća, ali i botaničarima.
Od prvih lukovica do danas, proizvedeno je više od 3.000 sorti. Zahvaljujući genetskom inženjeringu, gotovo da nema boje i nijanse koju ne možete da pronađete u carstvu lala. Takođe, postoje vrste sa malim i velikim cvetovima, jednostavnim i punim, dvostrukim, višestrukim, onima koji liče na ljiljan, božur, papagaja…
Boje se kreću od bele, zelenkastobele, žute, ružičaste do tamnocrvene, a ima i plavih, bordo i crnih. Veoma su zanimljive i dvobojne lale.
Iako se Holandija naziva Zemljom lala (proizvede oko devet milijardi lukovica godišnje), lepi cvet, koji je svojevremeno imao gotovo kultni status, ne potiče iz te zemlje. Prvi pisani tragovi datiraju iz 12. veka, ali, pretpostavlja se da se lala gajila hiljadama godina ranije, i to na potezu Kina – Mala Azija. Ekspanzija lale i početak slavnog perioda povezuju se s Turskom, gde je u 15. veku važila za simbol bogatstva i prestiža. Nedugo zatim tulipani su stigli u Evropu, gde je ubrzo zavladala prava ‘lalomanija’ – lukovice novih sorti prodavale su se po basnoslovnim cenama, pa je trgovina ovim cvećem postala izuzetno unosan biznis, često povezan s prevarama i drugim kriminalnim radnjama.
Holandija je svojevremeno, zahvaljujući tulipanima, izgradila najveću trgovačku mornaricu na svetu. Veruje se da je prva recesija u svetskoj ekonomiji prouzrokovana upravo hiperprodukcijom lala u toj zemlji, što je izazvalo vrtoglavi pad cena lukovica i propast mnogih trgovaca. Danas, kad je pomama za lalama daleka prošlost, Holandija na izvozu ovog cveća i dalje ostvaruje ogroman profit.
Lale su tipično sezonsko cveće koje daje pupoljke već od marta. Mogu se saditi u saksijama i baštama, ali imajte na umu da će rane sorte uspešno cvetati jedino ako im obezbedite potrebne uslove.
Za sadnju lala je najbolje koristiti rastresit supstrat, bogat fosforom i kalijumom, koji možete da pronađete u specijalizovanim prodavnicama. Kad je u punom cvatu, lala se zaliva umereno, dva do tri puta nedeljno, a potrebno joj je i dohranjivanje mineralnim đubrivom (dvaput mesečno, rastvoreno u vodi za zalivanje).
Uzgoj lala u saksiji
Ukoliko planirate uzgoj lala u saksiji, najbolje je da nabavite lukovice specijalnih ranocvetajućih holandskih sorti, koje se u oktobru pripremaju za sadnju. Stavljaju se po tri komada u saksiju prečnika 12 cm, i pritom treba voditi računa o tome da izboji budu na visini ivice saksije. Ovako zasađeni gomolji lala pokrivaju se slojem od 10 cm peska i drže na tamnom, umereno hladnom i dovoljno vlažnom mestu, najbolje u podrumu. Posebno treba voditi računa o tome da pesak sve vreme bude malo vlažan, ali ne mokar, da lukovice ne bi počele da propadaju.
Do januara će se na njima oformiti nekoliko korenčića, a gore će se razviti list i stabljika sa zametkom cveta, ukupne dužine oko deset centimetara. Tada je neophodno ukloniti pesak i saksiju staviti u nezagrejanu sobu. Zemlju treba dobro zaliti, a gornji deo biljke pokriti praznom saksijom ili papirnim fišekom. Kada se klica sa cvetom dobro razvije, lale se premeštaju u toplu, svetlu sobu. Ako primenite ovaj postupak, prve cvetove lale dobićete već krajem februara i početkom marta.
Patuljaste lale idealne su za saksije. Stabljika ovih ljupkih biljaka visoka je od 10 do 20 cm, ali uprkos malim dimenzijama, izuzetno su otporne, pa se mogu uzgajati i u vrtu. Sade se od septembra do novembra, a neke sorte cvetaju u svim periodima godine.
Gajenje lala u bašti
Ako želite da cvetovi lala što duže krase vaše dvorište, moraćete dobro da planirate i uskladite vrste, od ranih do kasnih sorti. Ovom cveću, kao i većini lukovičastih biljaka, prijaju osunčane pozicije i propusno zemljište. Za dobar razvoj korena potrebna je rastresita i umereno vlažna zemlja, pa treba izbegavati sadnju na mokrom terenu, na mestima gde se tokom kišnih perioda zadržava voda.
Zemljište za sadnju lala treba prekopati na dubini ašova, zatim rasturiti humusno đubrivo, pa sve isitniti i izgrabuljati. Ukoliko ste za lale predvideli celu leju, sadite naizmenično patuljaste tulipane i one ‘normalnog’ rasta, s tim da bordura bude jednoobrazna, od većih, krupnijih vrsta, kako se ne bi dobio efekat ‘istanjenosti’.
Lale će u dvorištu izuzetno atraktivno delovati i ako se posade u velike saksije: možete kombinovati nekoliko sorti u raznim bojama ili praviti kompozicije s posudama u kojima su cvetovi istih ili sličnih nijansi. Sve zavisi od vaše mašte i kreativnosti. To isto važi i za terasu, koja će, ako uskladite vremena cvetanja raznih sorti lala, biti raskošno šarena cele sezone.
Zimski san za lukovice
Posle precvetavanja, sredinom septembra, treba prestati sa zalivanjem, a kad se lišće biljke sasvim sasuši, lukovice se vade, čiste i ostavljaju u pesku, piljevini ili zamotane u novine. Važno je čuvati ih u tamnom prostoru koji ne sme biti vlažan, jer postoji opasnost od truljenja. Mogu se posaditi u veće saksije na dubinu od oko 10 cm. Najbolje je koristiti široke posude u koje može da stane više lukovica (u razmaku od 15 cm). Saksiju ostavite u hladniju prostoriju, a za tridesetak dana prebacite je na mračno mesto gde temperatura ne prelazi 15 stepeni. Na kraju je iznesite na svetlost i držite na temperaturi između 18 i 20 stepeni. Zalivajte gomolje obilno i s prvim toplim danima zasadite u vrt ili ostavite u saksiji.
Vrsta đubriva kojim se prihranjuju lale trebalo bi da zavisi od perioda vegetacije.
Azotno je, na primer, najbolje koristiti u pripremi za sadnju ili odmah nakon toga. Fosforno se baca pred sadnju ili čak pre obrade zemljišta. Đubrivom s više kalijuma biljka se prihranjuje tokom rasta.
Mnogi uzgajivači lukovice lale drže u zemlji i po nekoliko sezona, pa ih tek onda iskopavaju i rasađuju. To treba činiti pre svega zbog toga što se gomolji šire i biljke počnu da rastu previše zgusnuto, zbog čega izostaje cvetanje. Generalno, preporučljivo ih je vaditi bar svake druge godine, dobro ih očistiti i oprati, pa razdeliti, pazeći pritom da ne dođe do oštećenja.
Crne lale
O crnoj lali vekovima su se ispredale legende, poput onih o alhemičarima koji su pretvarali gvožđe u zlato, ali ovaj jedinstveni cvet ugledao je svetlost dana tek pre tridesetak godina. Primenjujući nove metode ukrštanja i veštačkog oprašivanja, Gert Hageman, uzgajivač iz jednog seoceta na severu Holandije, dobio je 20 semenki koje je posadio u svom stakleniku. Do poslednjeg trenutka nije znao da li je eksperiment, koji je do tada mnogo puta ponavljao – konačno uspeo, a kada su se iz tamnog pupoljka pojavile latice tamne kao noć, njegovoj sreći nije bilo kraja. Inače, trebalo je da prođe više od deset godina da se misteriozna crna lala konačno pojavi na tržištu i postane dostupna ‘običnim smrtnicima’.
Foto: Cover Images
