Lotos – kombinacija mirisa, lepote i čistote

546

Lotos je najlepši cvet koji otvara svoje latice samo ka suncu i sa dolaskom mraka ponovo ih zatvara. Lotos je ljubavnik svetlosti. Tokom noći na njegovim laticama i listovima, koji izgledaju kao pliš, sakupljaju se kapi rose koje na ranom jutarnjem suncu sijaju kao biseri. Ali, najlepše od svega je što kapi rose ne dodiruju ni latice ni listove, pa ih i najslabiji vetar vraća u vodu, ne ostavljajući nikakav trag za sobom… – ovako je o lotosu pisao Ošo, indijski duhovni učitelj.

Po predanju, Egipćani su verovali da je lotosov cvet dao život faraonskom Egiptu. Prilikom nastanka sveta, lotosov cvet plutao je u tamnim vodama sa zatvorenim laticama. Latice su se otvorile i iz cveta se uzdigao Ra, bog sunca. Tako je počelo stvaranje sveta. Uveče bi se sunce vraćalo u lotosov cvet da spava, kako bi se ponovo pojavilo sledećeg dana. Po budističkim zapisima lotosov cvet predstavlja kombinaciju mirisa, čistote i lepote.

Najpoznatiji je indijski lotos (Nelumbo nucifera) sa zelenkasto-srebrnim listovima i krupnim cvetovima u ružičastoj, beloj ili ljubičastoj boji. Cvet ima vrlo prijatan miris. Seme lotosa nalazi se u čauri koja izgledom podseća na tuš.

Gajenje u jezercima – Dno jezerca, prirodnog ili veštačkog, trebalo bi da bude prekriveno muljem od oko pola metra, a dubina vode ne bi smela da prelazi 1,5 m, niti da bude niža od 0,7 m. Ako je voda u jezercetu preduboka, lotos možete posaditi u specijalnu posudu koju ćete staviti na tu dubinu. U specijalnoj posudi sadi se samo po jedna biljka.

Gajenje u posudi – Lotos se može gajiti i u ukrasnoj posudi, ali u tom slučaju trebalo bi izabrati patuljastu sortu. Zapremina posude ne bi trebalo da bude manja od 20 litara, a prečnik od 20 do 50 cm, u zavisnosti od sorte koja se gaji.

Priprema zemlje za sadnju – Za sadnju se koristi blato iz jezera ili mešavina humusa, zablaćenog tla iz bašte i peska u odnosu 4:4:7. Zatim se dodaje sredstvo za prihranu (glistenjak). Supstrat se dobro promeša i poravna, a na kraju dodaje voda.

Sadnja – Sadnju je najbolje obaviti predveče. Biljka se ocedi, a zatim se postavi tako da koren bude 10-15 cm duboko u mulju. Razmak između biljaka u jezeru trebalo da bude 1,5 m. Biljka se postavi na blato, rukom se zaklone mladi izdanci i koren se drugom rukom polako prekriva blatom. Mladi izdanci moraju da budu iznad muljevitog tla. Kako biljka raste, potrebno je povećavati količinu vode u posudi kako bi listovi bili na površini. Pre dodavanja, vodu bi trebalo malo zagrejati.

Nega lotosa – Potrebno je redovno uklanjati korov i alge iz posude, kao i propalo lišće kako bi se sprečilo njihovo truljenje u vodi. Redovno uklanjajte starije lišće kako bi povećali prozračnost i smanjili opasnost od gljivčnih infekcija. Vodite računa da se voda ne zamuti. Svake godine biljku bi trebalo presaditi i odstraniti mrtvo korenje.

Kada spoljna tempertura padne ispod pet stepeni, listove lotosa uvežite i unesite u podrum. Posudu napunite vodom i pokrijte je tako da nema pristup vazduhu. Na taj način se sprečava truljenje biljke u zimskim mesecima. Kada su dani topliji posudu otvorite na kratko radi provetravanja.

Prihranjivanje – U prvoj fazi rasta, lotos nije potrebno prihranjivati. Sa prihranjivanjem bi trebalo započeti u vreme cvetanja i tada je neophodno dodavati fosforno đubrivo. Za manje posude količina fosfornog đubriva iznosi 5 grama. Đubrivo se zamota u čvrst papir i postavi 10 centimetara duboko u mulj. Lotos se prihranjuje na sedam do deset dana.

„Efekat lotosa“ – Nemački profesor Vilhelm Bartlot tokom sedamdesetih godina prošlog veka otkrio je takozvani „efekat lotosa”, odnosno, sposobnost biljke da sama čisti listove zahvaljujući površinskoj strukturi koja sprečava zadržavanje prljavštine. Profesor Bartlot je dalje istraživao ovaj fenomen i stvorio specijalnu boju za krečenje fasada zgrada koja ima isti efekat kao lotosov list.

Izvor: Večernje novosti

Foto: Pixabay


reklama