Za desetak dana, pod uslovom da vremenske prilike to dozvole, berači će ući u malinjake širom BiH, a proizvođači se nadaju da će posle dve teške godine cena biti vredna njihovog truda.
A da bi bili zadovoljni, kako kažu, cena malina trebalo bi da bude duplo veća od prošlogodišnje, kad su hladnjačari za kilogram plaćali u proseku 1,5 KM. Po toj ceni, proizvodnja je nerentabilna jer je, na primer, samo za berača potrebno izdvojiti od 0,90 do jedne marke po kilogramu voća.
– Nadamo se da će otkupna cena da raste, jer ako ostane na prošlogodišnjem nivou, to bi napravilo veliki problem u proizvodnji i dovelo do njenog gašenja – kaže Ljubiša Alempić, malinar i predsednik Udruženja „Vilamet“, koje okuplja malinare iz Bratunca, Srebrenice i Milića.
Prema njegovim rečima, zbog svega što se dešavalo u poslednje dve godine, brojni proizvođači su odustali od proizvodnje.
– Najave za ovu godinu su nešto optimističnije. Imamo hladnjačara koji je izašao s akontativnom cenom od 2,2 KM za malinu prve klase i ostaje da se vidi da li će tako i ostati – kazao je Alempić.
A akontativnu cenu od 2,2 KM je još početkom maja saopštila hladnjača „Agro-dr“ iz Bratunca. Ta cena je za 70 feninga veća od prošlogodišnje otkupne, a kako su poručili tada, ona je minimalna i može još rasti. Uz podršku resornog ministarstva, za proizvedeno i prodato voće ovo bi mogla da bude sasvim prihvatljiva cena.
Iz Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske poručuju kako malinari u ovoj godini, pored premije po kilogramu za proizvedenu i prodanu malinu, mogu računati i na regresirani dizel, podsticaje za protivgradne mreže, navodnjavanje, poljoprivrednu mehanizaciju, podizanje višegodišnjih zasada i slično.
Inače, pre početka berbe malinari s hladnjačarima potpisuju ugovor koji im je neophodan i prilikom ostvarivanja prava na podsticaje. Posle berbe i skladištenja isplaćuje se i razlika u ceni između akontativne i otkupne.
Emir Mahmutović, predsednik Udruženja proizvođača jagodičastog voća USK, kaže kako minimalna otkupna cena ne bi smela da bude ispod 2,2 KM.
– Ako tu još dodamo 0,50 KM, koliko na području našeg kantona iznose podsticaji po kilogramu, dolazimo do cene s kojom bi se moglo opstati – kaže on.
Mahmutović smatra da budućnost malinarstva u BiH leži u promeni sorte.
– Činjenice je da imamo previše zasada polke. Otprilike, odnos je 70 naprema 30 u njenu korist, u odnosu na ostale sorte. Neplanskim ulaganjem i sadnjom se došlo u situaciju da se ona ne može prodati lako, a da je imamo previše. Jednostavno, konkurencija je ogromna. Mislim da se treba okrenuti ranim sortama kao što su vilamet i miker. One su se pokazale kao dobre po pitanju cene i plasmana – ocenjuje Mahmutović.
Izvor: nezavisne.com
Foto: Pixabay, Agro TV, Free Images
