Mere kontrole krompirovog moljca

4

Na području Srbije usevi krompira se nalaze u različitim fazama razvoja u zavisnosti od lokaliteta, sortimenta, vremena sadnje i intenziteta napada prouzrokovača bolesti, od vađenja krtola do različitih faza sazrevanja.

U poslednjih nekoliko godina, sa klimatskim promenama i porastom temperatura, najznačajnija štetočina u proizvodnji krompira je krompirov moljac (Phthorimaea operculella). U toku je let leptira treće generacije. Na feromonskim klopkama registruju se povećani ulovi odraslih jedinki, a najugroženije regije su Čačak, Leskovac, Pančevo, Vršac, Kraljevo, Kruševac i Niš.

Ulazimo u rizičan period za zaštitu krompira od ove štetočine. U periodu kada cima počinje da menja boju, a registruju se visoke brojnosti moljca na klopkama, neophodno je pored agrotehničkih sprovesti i hemijske mere kontrole.

Proizvođačima se preporučuju sledeće mere:

– Kod useva gde je cima suva i zemljište bez korova, obavezno vaditi krompir i čuvati ga u skladištima u kojima je kontrolisana temperatura (ispod 10 stepeni). Skladišta krompira moraju na svim otvorima biti obezbeđena gustim mrežama kako bi se sprečio ulazak odraslih jedinki i dalji razvoj moljca.
– Krtole krompira posle vađenja ne ostavljati na parcelama i u dvorištima već unositi u skladišta koja su dobro obezbeđena.
– Na usevima gde cima još uvek nije propala preporučuje se stalno održavanje bankova kako bi se sprečilo stvaranje pukotina i zaštitile krtole pod zemljom.
– Na parcelama gde se krompir neće uskoro vaditi, preporučuje se primena hemijskih mera zaštite: Coragen 20 SC (hlorantraniliprol) 0,15-0,2 l/ha (karenca 14 dana) + Decis 2,5 EC 0,3-0,5 l/ha (karenca 7 dana).

S obzirom na to da su uslovi i dalje veoma povoljni za razvoj proizrokovača bolesti, preporučuje se i nastavak hemijske zaštite preparatima sa kraćom karencom.

Izvor: PIS Vojvodina

Foto: PIS Vojvodina, Pixabay


reklama