Mini-uljare idealne za poljoprivredna gazdinstva

99

Posle usvajanja tržišnog načina privređivanja u Srbiji naglo raste privatna inicijativa u gotovo svim segmentima proizvodnje, prerade i prometa poljoprivrednih roba. Niču male pekare, pivare, pogoni za proizvodnju testa i još mnogo toga, radi zapošljavanja, stvaranja dodatne vrednosti u višim fazama prerade i dobijanja novih prehrambenih proizvoda. U poslednje vreme, čak i pored postojanja velikih kompanija za proizvodnju ulja kod nas, niču i mini-uljare u poljoprivrednim domaćinstvima.

Tačni podaci o broju takvih pogona, količinama prerađenih sirovina i dobijenih proizvoda nisu poznati. Izvesne analize pokazuju da se kod nas u malim pogonima ulje cedi, prvenstveno iz suncokreta, soje i uljane repice, ali i iz semena tikve golice, kukuruzne klice, lana, maka, jezgre oraha, lešnika, badema, semenki grožđa, šljiva i drugih sirovina iz poljoprivrede. Isti postupak primenjuje se i u ceđenju ulja iz mnogih uvoznih sirovina, poput kikirikija, kokosovog oraha, susama i drugih. Ovi pogoni gotovo isključivo proizvode jestiva nerafinisana (hladno presovana i devičanska) biljna ulja, zatim pogače, semenke za grickanje, proteinska brašna, namaze i slično.

S obzirom na to da se u široj javnosti nedovoljno poznaje ova praksa, nedavno je u organizaciji Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu održano savetovanje sa radionicom pod nazivom „Unapređenje kvaliteta, bezbednosti i tehnologije prerade uljarica na poljoprivrednim gazdinstvima u Republici Srbiji“. Skup je podržalo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, posredstvom Uprave za agrarna plaćanja.

– Jestiva ulja su najčešće rafinisana i proizvode se ceđenjem i usitnjavanjem mehaničkim putem, presovanjem ili rafinisanjem – rekla je dr Tanja Lužaić sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu i dodala:

– Nerafinisana mogu biti hladno presovana i devičanska ulja, čija je priprema dosta specifična. Kod hladno presovanih ulja seme, plodovi ili njihovi delovi se delimično ili potpuno ljušte, drobe ili melju u hidrauličnoj pužnoj presi. Za dobijanje devičanskih ulja potrebna je hidrotermička obrada sirovine. U oba slučaja uklanja se talog, izvede eventualno naknadna obrada i pakovanje. Dobijeno ulje treba da zadrži specifična svojstva izvorne sirovine i kvalitet koji direktno zavisi od načina pripreme i uslova presovanja. Pri proizvodnji ovih ulja nije dozvoljena upotreba organskih rastvarača, jer je neophodno da se sačuvaju veoma bitne bioaktivne komponente. Za razliku od rafinisanih ulja, ova imaju specifična svojstva u izgledu, boji, mirisu i ukusu, po hemijskom sastavu, nutritivnoj vrednosti i održivosti.

Na tržištu postoje prese za ceđenje ulja različitih proizvođača, kapaciteta i karakteristika u zavisnosti od potreba i namene. Prema rečima prof. dr Ranka Romanića, sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, kod nas su najčešće u upotrebi hidraulične i pužne prese. Kapaciteti za ceđenja se obično kreću od pet do 20 kilograma na sat, a mogu se kupiti za 5.700 do 14.000 evra.

Kod hladno ceđenog ulja seme odlazi u komoru gde se, postepenim pritiskom, odvaja ulje od ljuske i semena. Potom se ulje ostavlja da se slegne i filtrira radi odvajanja preostalih finih čestica. Devičansko jestivo biljno ulje proizvodi se mehaničkim postupkom presovanja. Pri izdvajanju ulja dozvoljeno je zagrevanje materijala koji se presuje, ali se moraju sačuvati i prirodni sastojci ulja. Prečišćavanje se obavlja isključivo taloženjem, filtriranjem, centrifugiranjem i pranjem čistom vodom.

Nakon proizvodnje ulja zaostaju razne vrste pogača, koje mogu da se melju u brašno i koriste u prehrambenoj industriji, sa visokom dodatom vrednošću, ili kao dodaci za hranu, jer sadrže visok sadržaj proteina i vlakana. To brašno se koristi u pekarskoj i konditorskoj industriji, ali i za ishranu životinja.

Proizvodnja ulja mora biti deo kompletnog lanca, koji započinje već sa kontrolisanom proizvodnjom kvalitetne i bezbedne sirovine od proverenog proizvođača. Sirovina mora biti proizvedena bez primene pesticida i drugih kontaminenata, da bi se sačuvao prirodni sastav u nepromenjenom obliku. To je neophodno, jer ovaj proces ne podrazumeva uklanjanje nečistoća. Bitno je i pravilno skladištenje sirovina, čime se utiče i na krajnju vrednost i cenu proizvoda. Hladno presovano ulje i devičanska ulja se, najčešće, pune u boce od tamnog stakla, zapremine od 20 ml do 1.000 ml ili u pet boce, sa odgovarajućom zaštitom od svetlosti i kiseonika, koji podstiču proces oksidativnog kvarenja.

Mlevena pogača (brašno) se pakuje u papirne kese ili vreće mase 500 g, pa sve do 25 kg, a za hranu životinja u džambo vreće.

U mini-uljarama dovoljno je postojanje jednog KV i jednog VK izvršioca. Nedostaci u tehnološkom procesu proizvodnje direktno se manifestuju na kvalitet finalnog proizvoda, što se može unaprediti uz savete stručnjaka.

U malim uljarama, sa presama manjih kapaciteta, potreban je ukupan prostor od oko 150 m2, sa količinom električne energije od oko 170 kWh i 700 l čiste vode na dan.

Zbog specifičnih svojstava, primena hladno presovanog ulja može biti za: direktnu konzumaciju, zatim kao salatno ulje ili u pripremanju specijalnih jela, u mešanju sa drugim uljima, pa sve do farmaceutske i kozmetičke industrije, u hemijskoj industriji, kao ulja i maziva i slično. Ono je bogato hranljivim materijama, potpuno zadržava aromu, sadrži velike količine mono i polinezasićenih masnih kiselina, E-vitamin, ne sadrži aditive, manje negativno utiče na životnu sredinu i drugo. Sadrži i mnoga lekovita svojstva. Hladno presovana ulja mogu se lako plasirati, ne samo na domaćem nego i na tržištu EU i Rusije. S obzirom na to da se radi o prehrambenom proizvodu, veoma je bitno da se vlasnici mini-uljara u poljoprivrednim domaćinstvima blagovremeno i potpuno upoznaju sa svim neophodnim propisima u proizvodnji i prometu ove zdravstveno bezbedne hrane. Pritom se poseban naglasak daje na važnost pravilnog sastavljanja deklaracije, kao zakonske obaveze, koja je direktna komunikacija proizvođača i potrošača.

Prvi podaci o ceđenju ulja datiraju još iz perioda od pre 6.500 godina, kada su se koristili veliki kameni blokovi, koje su kružno pokretala goveda. Način sličan današnjem portiče s kraja 19. veka, a potom su nastale mnoge inovacije.

O rastu interesovanja za mini-uljare svedoče i sve veće površine pod uljaricama u Srbiji. Pre tri decenije uljarice su zauzimale oko 220.000 hektara, a poslednjih godina su udvostručene. Istovremeno, proizvedene količine su porasle sa 370.000 na čak 1,5 miliona tona. Poslednjih godina, među uljaricama, proizvodnja suncokreta čini 48, soje 47, a uljane repice pet odsto. U preradi suncokret dominira sa 61, zatim sledi soja sa 38, dok je zastupljenost uljane repice samo jedan odsto. U proizvodnji biljnih ulja zastupljenost suncokreta je čak 78, soje 21, a uljane repice jedan odsto.

Izvor: B. Krstin/Poljoprivrednik

Foto: Envato


reklama