Mistični svet vrba

1564

Rod vrba, Salix sp., obuhvata više od 500 vrsta žbunova i drveća, rasprostranjenih pretežno u umerenim i hladnim područjima severne polulopte. Neke vrste penju se i do 3000 metara nadmorske visine. Najčešće rastu u rečnim dolinama, na vlažnim, močvarnim mestima. I sam naziv roda na latinskom, Salix, najverovatnije je keltskog porekla, i ima značenje – blizu vode.

Vrba je dvodoma biljka koja ima ’muške’ i ‘ženske’ cvetove. Na jednom drvetu mogu se naći cvetovi samo jednog pola, dakle ili muški ili ženski cvetovi. Cvetovi su sakupljeni u uspravnim resama, i medonosni su. Cvetaju uglavnom pre listanja. Kora stabla je siva i ispucala. Grane su tanke i dosta savitljive, mada često dolazi do lomljenja grana zbog njihove krtosti. List je većinom uzan i zašiljen na vrhu, tamnozelene boje na licu i nešto svetliji na naličju.

Razmnožavanje vrba moguće je oživljavanjem zelenih reznica (početkom leta), ožiljavanje odrvenjelih reznica (tokom zime), dok se u prirodi to odvija putem semena.

Vrbama orezujemo samo one grane koje remete pravilni oblik krošnje. Orezujemo u periodu mirovanja – u kasnu zimu ili rano proleće.

Vrbe se obično gaje radi svog posebnog izgleda ili forme stabla i krošnje, zbog njihovih cvetova (od kojih su muški obično upadljiviji), listova i ponekad zbog posebno obojenih izdanaka zimi. Obično raste kao drvo, mada može poprimiti i formu žbuna. Najveće vrste vrba pogodne su samo za velike vrtove, a žalosne vrbe Salix babylonica, odnosno vrbe s visećim granama su posebno efektne uz vodene površine. Za manje vrtove pogodne su vrste manjeg rasta.

Salix purpurea

Sve vrbe su vrlo otporne na zimske hladnoće. Neke vrste, na primer zeljasta vrba Salix herbacea, možemo naći čak i u arktičkim tundrama gde su uslovi za rast drveća vrlo teški pa tu uspevaju niski žbunovi.

Vrbe imaju značaja i primenu u industriji (drvo, štavne materije i slično). Vrste kao što su Rakita -Salix purpurea i košarasta vrba Salix viminalis zbog veoma elastičnih i savitljivih grana imaju značaja u pletarstvu.

Vrbova kora sadrži tanine i glikozid salicin, pa se koristi u medicini. Interesantno je da zahvaljujući upravo tom svojstvu vrbe duguje i postojanje jednog od najpopularnijih i najrasprostranjenijih lekova na svetu – aspirina. Naime, francuski hemičar i profesor Šarl Frederik Žerar je sredinom pretprošlog veka upravo iz kore vrbovog drveta izdvojio supstancu čija su svojstva takva da snižava povišenu telesnu temperaturu i ublažava bolove u čovečijem organizmu.

Kora se preporučuje protiv mnogih stanja upale, uključujući tu i reumu i artritis (kostobolja). Blagi, gorki ukus je osobina koja joj omogućava dejstvo stimulansa sistema za varenje pa se koristi kod gastro oboljenja.

Salix herbacea

U našoj tradiciji vrba je biljka bez koje je nemoguće proslaviti najveći od svih hrišćanskih praznika – Uskrs. U ovom velikom prolećnom prazniku, oko ove nežne biljke u našem narodu neraskidivo su se isprepletala hrišćanska i staroslovenska verovanja. Praznovanje Uskrsa počinje sa Lazarevom subotom. Vrbica ili Lazareva subota slavi se u subotu uoči praznika Cveti. Tog dana Isus je učinio svoje najveće čudo, vratio je preminulog Lazara u život.

Na dan prolećnog paganskog praznik vrbe, beru se mlade tek olistale grančice. Negde se od njih pletu venci, a negde se čuvaju grančice koje se na Cveti, dan kada je Isus ušao u Jerusalim, osvećuju u crkvi. Potom se odnose kući i čuvaju pored ikona, kao jedan od elemenata kućnog oltara.

Poštovanje vrbe, šibanje vrbovim prućem da bi se brže raslo ili da bi bio zdrav poznato je kod svih Slovena. Vrbica se kao praznik pod gotovo istim nazivom slavi kod Srba, Bugara, Belorusa i Rusa.

Vrba se javlja i u najtužnijoj od svih ljubavnih priča, mitu o Orfeju i Euridici. Naime, baš u jednom vrbaku, u trenutku kad je izlazio iz sveta mrtvih u svet živih, Orfej se okrenuo i zauvek izgubio Euridiku.

Nežna biljka nadvijena nad vodom, danas najčešće simbol nesrećne ljubavi, stalan je motiv u tradicionalnoj likovnoj umetnosti Kine i Japana. U impresionizmu, opčinjenom igrom svetlosti, tajanstvena i snena, žalosna vrba ovekovečena je na slici Kloda Monea.

U vrbi se, kao u retko kom bilju, susreću život i smrt, mudrost i prezir, lek i otrov.

I mada nam vrba svojom savitljivim granama i prilagodljivom prirodom kazuje kako da se kroz život probijamo, mnoge joj se stvari zameraju. Često joj se zamera što nema roda, pa se u slučaju neostvarljivih nada kaže ‘kad na vrbi rodi grožđe’, često je simbol nepouzdanosti, pa kažemo ‘siguran ko vrbov klin’.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay


reklama