Monilioza šljive

562

Šljiva je u Srbiji nesumnjivo vodeća voćna vrsta. Godišnja proizvodnja iznosi između 500 000 i 600 000 t, od čega je većina u privatnom sektoru. Zbog odsustva zaštite, ili loše sprovedene zaštite, nažalost, srpska šljiva je izložena mnogim bolestima koje umanjuju prinos i ekonomsku dobit. Jedna od najčešćih je monilioza, odnosno sindrom sušenja cvetova, grančica, grana, rak rana i mrke truleži plodova. Izazivač je gljiva Monilinia laxa

Monilinia laxa je izuzetno rasprostranjena u svim voćarskim regionima Evrope, izuzev krajnjeg severa. Pogoduje joj umerena i suptropska klima, a u Srbiji je značajna kao bolest koštičavog voća. Najčešće se javlja na šljivi, kajsiji i višnji, mada može napasti i breskvu, nektarinu i dunju. U Srbiji poseban problem predstavlja otkako se intenzivno gaji američka sorta stenlej, koja je jako podložna moniliozi, za razliku od čačanskih sorti koje su otpornije. U godinama sa obilnim kišama tokom fenofaze cvetanja, ovaj patogen prouzrokuje masovno sušenje cvetova i grančica, što dovodi do ozbiljnog smanjenja prinosa, kako u godini pojave bolesti, tako i u narednoj godini, ako se na vreme ne preduzmu mere suzbijanja. Usled sušenja letorasta, prirast je usporen, kruna se nepravilno formira i dolazi do proređivanja krune i smanjenja opšte vitalnosti stabla. Na plodovima se javlja trulež, pa gubici mogu dostići čak 50% ukupnog prinosa.

Simptomi: Parazit napada otvorene cvetove, i preko njih ostvaruje infekciju. Gljiva brzo raste i prekriva tkivo sivom prevlakom. Cvetovi dobijaju mrku boju, suše se i otpadaju. Sa cveta parazit prodire u lastare, koji bivaju prstenasto obuhvaćeni i suše se iznad mesta zaraze. Na rodnim grančicama se javljaju ulegnuća i mrke pege iz kojih curi smola.
Tokom sazrevanja dolazi do izražaja mrka trulež plodova. Javljaju se mrke pege, obično na mestu neke povrede ili uboda insekta, što olakšava patogenu da prodre. Spore gljive na pokožici formiraju koncentrične krugove, zaraženi plodovi se suše, mumificiraju, ostaju tokom zime na granama i služe kao izvor zaraze za narednu godinu. Osim u njima, patogen može prezimiti i u rak ranama, ali i u otpalim plodovima na površini zemljišta.

Treba znati da bolest može zahvatiti plod i tokom transporta i čuvanja.

Suzbijanje: Suzbijanje Monilinia laxa nije jednostavno, i podrazumeva kombinovanje agrotehničkih, mehaničkih i hemijskih mera. Pre svega, treba unapred razmišljati, pa pri podizanju voćnjaka voditi računa da se bira ocedito zemljište i tereni koji se lako provetravaju. Pri pojavi bolesti, jako je bitno ukloniti sve zaražene grane i grančice, kao i mumificirane plodove i uništiti ih. Što se hemijskih mera zaštite tiče, uobičajena su dva prskanja-prvo od faze belih kokice, do otvaranje 30% cvetova, a drugo 5-6 dana kasnije, odnosno u punom cvetanju. Ukoliko je vreme vlažno i kišovito, često se obavlja i dodatni, treći tretman. Mogu se koristiti sledeći fungicidi: benomil, ciprodinil, iprodion, tebukonazol i drugi. Da ne bi došlo do pojave rezistentnosti kombinuju se sistemični i protektivni fungicidi. Ako dođe do sušenja cvetova, a voćke dobiju izgled kao da su polivene vrelom vodom, više im se ne može pomoći fungicidima i treba se fokusirati na uklanjanje izvora zaraze i očuvanja lisne mase za narednu vegetaciju. U mere zaštite od monilioze spada i zaštita od insekata i drugih faktora koji dovode do povređivanja plodova, i time olakšavaju prodor patogena.

Foto: Agro TV, Cover Images


reklama