Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva prošle sedmice završilo je javni uvid Nacionalnog programa za poljoprivredu za period od 2022 do 2024 godine, u kojem su bliže razrađeni pravci razvoja poljoprivrede na srednjoročnom planu predviđeni Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja od 2014 do 2024 godine.
Nacrt programa je zapravo planski dokument koji bi trebalo da definiše smernice razvoja poljoprivrede i dinamiku usklađivanje sa Zajedničkom poljoprivrednom politkom (ZPP) EU, i kako je Ministarstvo istaklo, predstavlja početak konsultacija u kom smeru treba da ide ova grana privrede.
Pre nego što do javnosti stigne šta su zainteresovani za ovu oblast sugerisali putem veb sajta E-konsultacije , trebalo bi spomenuti, a to je odmah na početku programa i navedeno, da je poljoprivreda sa prehrambenom industrijom jedini sektor privrede Srbije koji ostvaruje pozitivan spoljnotrgovinski bilans. Naime, poljoprivredno prehrambeni proizvodi učestvovali su u ukupnoj vrednosti izvoza naše zemlje sa 21,3 odsto, dok su u uvozu činili 8,8 odsto u 2020. godini.
Naši izvozni najznačajniji proizvodi su merkatilni kukuruz , smrznute maline, duvan, cigarete i sveže jabuke, dok je najznačajniji trgovinski partner naše zemlje Evropska unija. Za razliku od Nacionalnog programa za poljoprivredu od 2018- 2020 godinu čije su mere i aktivnosti bile u najvećoj meri usmerene na podršci u okviru direktnih plaćanja i mera uređenja tržišta ovaj program pored ovih aktivnosti uključuje i oblast organske proizvodnje, koja je 2020 godine zauzimala 21.000 hektara, a do kraja primene ovog programa do 2024. treba da se prostire na 24.000 hektara.
Pošto je pre mesec dana odjeklulo da nemamo mleka i da smo započeli uvoz zanimljivo je pročitati šta nacrt Programa razvoja poljoprivrede do 2024. godine previđa u oblasti mlekarstva .Odmah na početku je navedeno da premija nije prihvatljiva sa stanovišta Svetske trgovinske organizacije, a ni EU pa je potrebno tokom pretpristupnog perioda prilagoditi je pravilima ZPP.
Treba je modifikovati, u dve faze, u prvoj od prvog kvartala 2024. godine primenjivati različite nivoe plaćanja za isporučeno mleko u zavisnosti od kvaliteta sve do dostizanja nivoa EU standarda, da bi se kasnije nakon primene Progama, premija za mleko transformisala u plaćanje po grlu mlečne krave što je prihvatiljivo sa gledišta ZPP EU.
Posle postizanja stabilne proizvodnje, a radi povećanja konkurentnosti, treba nastaviti podršku po količini isporučenog mleka, ali uz klasifikaciju kvaliteta sirovog mleka od strane nadležne laboratorije i plaćanje premije prema klasama kvaliteta mleka.
Tako bi se za svaku klasu kvaliteta mleka primenjivao različiti iznos premije čim bi se proizvođači podstakli da unapređuju kvalitet mleka, ali i količina.
Ovakvom transformacijom primene Programa doprinelo bi se kontinuiranom unapređenju proizvodnje otkupa i prerade mleka, s jedne strane, dok bi se istovremeno učinio značajan korak ka ZPP.
Ali, dok obračun premije ne zaživi potrebno je prvo prilagoditi propise, odnosno zakonski okvir, a rok za to je četvrti kvartal 2023. godine, a uspostvljanje mehnaizma obračuna početi od prvog kvartala 2024. godine.
U nacrtu programa je navedeno da godišnje proizvedemo oko 1,5 milijardi litara mleka i da u sturkturi proizvodnje dominira kravlje sa udelom od 96 do 97 odsto, dok kozije učestvuje sa svega dva odsto, a ovčije sa jedan odsto.
Nacrt progama razvoja poljoprivrede do 2024. godine između ostalog je predvideo blagi rast proizvodnje i izvoza.
Tako je ,recimo, navedeno, da je plan da izvoz poljoprivrednih prehrambenih proizvoda u ukupnom izvozu naraste do 2024. godine sa 3.635 miliona evra na 4.123 miliona evra.
Učešće voća i povrća u ukupnom izvozu da naraste sa sedam na 10 odsto.
Da se blago poveća izvoz živinskog mesa sa 0,25 na 0,30 odsto, a da učešće jaja bude 0,10 odsto umesto 0,08 odsto u ukupnom izvozu…
Izvor: Dnevnik
Foto: Envato
