Za sortu priznata 2012. godine, nada je nastala hibridizacijom stenleja (Stanley) i skolduša (Scoldus). Autori su dr Dobrivoje Ogašanović, dr Svetlana А. Paunović i dr Slobodan Milenković.

Stablo nade je slabije bujnosti sa dobrom arhitekturom i otvorenim uglovima grananja. Krošnja je srednje gustine. S obzirom na bujnost, pogodna je za zasade sa manjim razmakom sadnje.

Cvetanje je pozno. Samooplodnjom se ostvaruje 13% finalno zametnutih plodova. Rano prorodi i obilne je rodnosti. Sorta je tolerantna prema virusu šarke šljive (Plum pox virus), a ispoljava blagu osetljivost na prouzrokovače plamenjače i trulež plodova.

Plodovi su srednje krupni do krupni (40−50 g), eliptičnog su oblike, tamno plave boje koju prekriva obilni pepeljak. Plodovi su atraktivnog izgleda, ukusni i dobrog kvaliteta. Mezokarp je žute boje, umereno čvrst, sočan i aromatičan.

Koštica je srednje krupnoće (17 g) i potpuno se odvaja od mezokarpa. Plodovi sadrže u proseku 16,50% rastvorljivih suvih materija. Sadržaj ukupnih šećera je 11,70%, invertnih šećera 8,35%, saharoze 3,18% i 0,5% ukupnih kiselina. Plodovi su pogodni za svežu potrošnju i preradu.

Plodovi ove sorte u našim ekološkim uslovima sazrevaju sredinom avgusta.

S obzirom na kvalitet plodova i ostale karakteristike, očekuje se da će nada u narednom periodu pronaći i zauzeti značajno mesto u sortimentu šljive u Srbiji.

Izvor: Institut za voćarstvo

Foto: Institut za voćarstvo