Sredstva za zaštitu bilja su najčešće izuzetno toksična, te je zato potrebno pridržavati se upustava proizvođača. Takođe, potrebno je poznavati i značenje određenih termina vezanih za upotrebu pesticida.
Fitotoksičnost – Pesticidi posle primene mogu često da izazovu na plodovima, lišću, cvetovima ili celim biljkama razne promene koje se manifestuju u prolaznim ili trajnim oštećenjima. Ona se ispoljavaju u vidu opekotina, sušenja i opadanja lišća, deformaciji biljnih delova, propadanju celih biljaka ili sličnim promenama. Uzroci koji dovode do ove pojave mogu biti različiti: neispravni preparati, njihov pogrešan izbor, predoziranje, različita osetljivost biljaka i sorti, nepovoljni klimatski uveti, nekvalitetan način primene…
Kompatibilnost – U praksi se često nameće potreba za istovremenim suzbijanjem prouzrokovača bolesti i štetočina, te je potrebno pomešati više preparata. Ovakva tretiranja predstavljaju uštedu u radnoj snazi i materijalnim sredstvima. Kompatibilnost je pojava kad se dva ili više preparata mogu međusobno mešati radi istovremene primene, a da se ne ispolje nikakve negativne posledice na biljkama. Međutim, kod nekih preparata prilikom mešanja dolazi do hemijske reakcije koja smanjuje njihovu efikasnost ili dovodi do drugih neželjenih posljedica (pojava fitotoksičnosti i slično). Ova pojava se naziva inkopatibilnost. Većina pesticida se ne može mešati sa pesticidima alkalne (bazne) reakcije, kao što je bordovska čorba. U uputstvima za primenu svakog preparata je naznačeno sa kojim se sredstvima može mešati. Pored toga izrađuju se specijalne tablice, gde se može videti mogućnost mešanja pesticida.
Karenca – Ona označava najkraći period vremena koje mora da prođe od poslednje primene pesticida pa do berbe ili žetve. Karenca postoji za svaki preparat koji se koristi u zaštiti bilja i navedena je u upustvima za primenu sredstava. Izražava se u danima ili nedeljama. Na primer, karenca za preparate na bazi dijazinona je 14 dana, što znači da se oni mogu primeniti najkasnije 14 dana pred berbu ili žetvu.
Toleranca – Posle primene pesticida, na plodovima ili drugim biljnim delovima ostaju njihovi ostaci ili rezidue, koje se mogu lako otkriti preciznim hemijskim analizama i biološkim metodama. U interesu zdravlja potrošača određene su najveće dozvoljene količine ostataka ili rezidua pesticida na raznim proizvodima i oni predstavljaju tolerancu. Ona se izražava u miligramima na kilogram svežeg proizvoda. Prilikom primene pesticida, ako se poštuje karenca, u momentu berbe ili žetve na proizvodima neće biti više ostataka nego što dopušta toleranca.
Perzistentnost – Predstavlja postojanost ili produženo delovanje pesticida. Neki pesticidi posle primene deluju na štetočine i prouzrokovače bolesti kratko, svega nekoliko dana, dok drugi deluju 10-15 dana i duže. Perzistentnost preparata zavisi od osobina pesticida, klimatskih i drugih faktora.
Rezistentnost – Posle višegodišnje upotrebe nekog pesticida pojedine štetočine, bolesti ili korovi postaju otporni ili rezistentni na njih. U takvim slučajevima ni mogostruko povećane doze ne daju željene rezultate. Pojava rezistentnosti naročito je zapažena kod primene insekticida i fungicida. Registrirano je preko 500 štetočina kod kojih je utvrđena rezistentnost. Nastajanje otpornosti se usporava često izmenom upotrebljavanih pesticida i primenom samo u dozama i koncentracijama koje su naznačene u uputstvima. Takođe i racionalna primena pesticida (samo kad je neophodno) usporava nastajanje rezistentnosti.
