Najpogodnije biljke za sideraciju zemljišta

38

Sideracija zemljišta predstavlja zaoravanje zelene mase biljaka koje brzo rastu i stvaraju veliku nadzemnu masu. Ovu meru posebno je preporučljivo primenjivati tamo gde nema dovoljno stajnjaka, gde je zemljište lošijeg kvaliteta, kod intenzivne proizvodnje, planiranja višegodišnjeg zasada, zemljišta sa većim nagibom terena.

Pozitivni efekti su mnogobrojni: suzbijanje korova i sprečavanje razvoja bolesti i štetočina, poboljšanje mikrobiološke aktivnosti u zemljištu, usvajanje hraniva iz dubljih slojeva zemljišta, čuvanje hraniva od ispiranja u dublje slojeve. Zemljišta su rastresitija i toplija u toku jeseni i zime, a u toku leta pokrovne biljke (siderati) štite zemljište od isušivanja.

Najčešće leguminoze koje se koriste kao siderati su crvena i bela detelina, kokotac, soja, stočni bob, stočni grašak, obična i maljava grahorica, lupina. Najčešće neleguminozni siderati su uljana repica, raž, ječam, zob, suncokret, facelija, heljda.

Ove biljke mogu se sejati u periodu između glavnih kultura, kao predusev ili međuusev, kao podusev kod višegodišnjih kultura i kao naknadna kultura. Kao naknadna kultura seje se u jesen, a koriste se smeše grahorice, ozimog ječma, deteline, uljane repice. U proleće se seje kao prethodna kultura, a preporučuje se smeša lucerke, lupine, jarog ječma i soje ili deteline, stočnog graška, zob i raž. Moguće je u jesen posejati biljke koje ne podnose nisku temperaturu i koje tokom zime izmrznu pa se u proleće samo zaoru.

Najbolje vreme za zaoravanje siderata je od četvrte do desete nedelje posle setve ili dve do tri nedelje pred setvu glavne kulture. Biljke imaju najviše nakupljenih hranjiva pred i tokom cvetanja pa je to momenat kada bi trebalo izvršiti kosidbu i zaoravanje. Moguće je kombinovati smeše leguminoznih i neleguminoznih siderata, zbog bolje ekološke adaptacije i veće nadzemne i podzemne mase uz više biološki vezanog azota. Tako se u proleće može sejati smesa gorušice, facelije i jare grahorice, dok se u jesen mogu sejati grahorica i grašak u smesi sa zobi ili raži, koji se mogu koristiti i kao zelena krma. Raž utiče na korove i ima veliku produkciju zelene mase.

Izvor: dipl. inž. Olivera Gavrilović, PSSS Pirot

Foto: Pixabay


reklama