Mnoge studije pokazale su da je nar (Punica granatum) jedna od najlekovitijih voćaka na svetu zbog blagotvornog uticaja na kardiovaskularni, nervni i koštani sistem.

Primena nara u domaćinstvu je velika – od njega se mogu pripremati želei, kolači, sirupi, melase, sokovi, likeri, vino, sirće, čaj…

Smatra se da nar (odnosno šipak, morganj, kalinka…) potiče s prostora nekadašnje Persije, odakle se proširio po čitavom suptropskom pojasu. Danas se najviše uzgaja u Tunisu, Turskoj, Egiptu, Španiji, Maroku, Iranu, Avganistanu, Indiji, Kini, Japanu, Kaliforniji (SAD) i Rusiji. Procenjuje se da je svetska godišnja proizvadnja oko 800 hiljada tona plodova.

Ova voćna vrsta može da se gaji u tropskim i suptropskim, a najbolje u semiaridnim oblastima, u kojima su za vreme sazrevanja visoke temperature. U tom periodu nepovoljne su obilne kiše, koje uzrokuju pucanje plodova, posebno u zasadima koji nisu navodnjavani.

Gaji se kao grm ili manje stablo, a može da naraste do pet metara. Zbog osobine da pri osnovi stabla razvija dosta izdanka, češće se gaji kao žbun.

Otporan je na niske temperature i do minus 20 stepeni, što mu značajno proširuje areal uzgoja. Kisele i slatko-kisele sorte, koje dozrevaju kasnije od slatkih, otpornije su na niske temperature.

Nar spada u grupu listopadnog suptropskog voća. Plod je okruglasta ili spljoštena bobica mase 300 do 800 grama. Pokožica je čvrsta, različite debljine koja zavisi od sorte, žute do crvene boje. Unutrašnjost ploda je tankim pregradama podeljena na segmente s mnogo sočnih zrna.

Lako se razmnožava ožiljavanjem zrelih reznica bez upotrebe fitohormona. Za ožiljavanje u pesku reznice bi trebalo da su dobro zdrvenjene, zdrave i duge do 20 centimetara. Ako se ožiljavaju u zemlji, trebalo bi da budu duge najmanje 30 centimetara. Tada se bira rastresito tlo koje je potrebno obraditi do 40 centimetara dubine.

Ožiljene reznice je poželjno presaditi u kontejnerske posude i negovati još jednu godinu, kako bi se dobile kvalitetne sadnice.

Uspešno se može gajiti na različitim zemljištima, često i na onim koja nisu pogodna za druge voćne vrste. Najbolji prinos i kvalitet postižu se na plodnom, rastresitom i dubljem tlu, gde je potrebno tri do pet obilnih navodnjavanja u toku letnjih meseci. Ne podnosi teška i zbijena zemljišta.

Može se podići poseban voćnjak u kojem su sadnice na rastojanju 4 x 4 ili 4 x 3 metra. Česte su i žive ograde na razmaku 2,5 do 3 metra. Prilikom zasnivanja komercijalnih zasada potrebne su sve agrotehničke mere predviđene za voćnjake. U toku mirovanja preporučuje se jedno dublje oranje, a u vegetaciji nekoliko plićih obrada kako bi se uništili korovi i smanjila potreba za navodnjavanjem.

Nar veoma povoljno reaguje na đubrenje. Poželjno je svake treće godine dodavati stajnjak i svake godine kompleksna mineralna đubriva, do 1,5 kg po stablu, u zavisnosti od njegove veličine i starosti. Prihrana azotom mora biti pažljiva, jer prekomerna upotreba može da izazove pucanje plodova u punoj zrelosti. Najčešće se koristi KAN u dva navrata, pola kilograma po stablu u punom rodu.

Orezuje se svake godine. Tako se postiže formiranje željenog oblika i kasnije usklađuje odnos porasta i rodnosti. Formiranje uzgojnog oblika traje tri – četiri godine. Trebalo bi težiti da se dobije lepo raspoređena krošnja čiji će svi delovi biti dobro osvetljeni. Rod se formira na vrhovima tankih grančica, nastalih u prethodnoj vegetaciji na rodnom drvetu. Vremenom se rodnost prenosi u udaljenije zone krošnje i dolazi do izrođavanja, pa je potrebno rezidbom rod prevoditi na mladare izbile iz zona bližih osnovi krošnje. Ova voćka malo ili gotovo uopšte ne rađa u unutrašnjosti krošnje.

Sorte nara najčešće se klasifikuju u tri grupe prema ukusu, tj. odnosu šećera i kiselina u soku. To su slatke, slatko-kisele i kisele. Kisele sazrevaju od kraja septembra do kraja oktobra. Moraju se brati u punoj zrelosti, jer rano ubrani plodovi nemaju mogućnost naknadnog dozrevanja i nikad ne dostižu pravu vrednost.

U crnogorskoj suptropskoj zoni gaji se više sorti. Najrasprostranjenija je slatki barski (preko 80 odsto), a na oko 10 odsto površina je šerbetaša. Sporadično se gaje dividiš (kisela sorta), konjski zub, mojdeški sitnozrni, slatki tankokorac i druge sorte.

Sok pitomog nara sadrži 13-15 odsto šećera i 0,3 do 3,3 odsto organskih kiselina. Ima i vlakana, vitamina C i drugih sastojaka. Koristi se za svežu potrošnju, kao stono voće. Plodovi divljeg šipka su sirovina u proizvodnji sirupa za sok. Od lekovite kore ploda priprema se čaj protiv dizenterije, a ako se osuši i isitni, zaustavlja krvarenja i suzbija crevne parazite. Koristi se i za štavljenje kože zbog obilja tanina. Iz cveta se dobija jarko crvena boja.

Pokazalo se i da dnevna doza ekstrakta nara može pomoći u snižavanju krvnog pritiska i nivoa holesterola. Uz korist za srce i krvne sudove, sastojci nara inhibiraju rast raka dojke, prostate, debelog crijeva, leukemiju i sprečavaju promene koje podstiču rast tumora.

Nar je bogat vitaminom C i smatra se odličnim sredstvom protiv upalnih procesa, a odličan je izvor vitamina B5, kalijuma, prirodnih fenola poput elagitanina i flavonoida. Sadrži fitohemikalije koje podstiču stvaranje serotonina za bolje raspoloženje i estrogena za održavanje koštane mase, a ovo otkriće izuzetno je bitno za prevenciju osteoporoze.

Za podizanje imuniteta i prevenciju zdravstvenih poremećaja stručnjaci preporučuju dnevnu konzumaciju 2,5 decilitra sveže isceđenog ili kvalitetnog kupovnog soka nara.

Takođe, istraživanja su pokazala da ulje nara štiti od raka, dijabetesa, gojaznosti i srčanih bolesti, a bogatstvo antioksidanata čini ulje nara moćnim saveznikom protiv starenja. Vraća elastičnost koži, ujedno se boreći protiv ekcema, psorijaze, a pomaže i koži koja je izgorela na suncu. Masne kiseline koje sadrži smanjuju otoke i bol u mišićima.

Obiluje fitoestrogenima, koji olakšavaju simptome menopauze i predmenopauze, poput valunga, promena raspoloženja, noćnog znojenja i manjka libida. Uz sve navedeno, sok od nara poboljšava erektivnu funkciju i podiže kvalitet spermatozoida.

Izvor: Mr Miroslav Čizmović, Centar za suptropske kulture, Bar

Foto: Pixabay