Mlečno grlo ima najveću proizvodnju mleka ako je zdravo. Kod krava je posebno važno zdravstveno stanje nogu, naročito papaka, jer hromost mlečnih krava, pored mastitisa i reproduktivnih poremećaja, predstavlja jedan od najčešćih razloga za njihovo isključivanje iz proizvodnje.
Problemi sa papcima mogu izazvati jake bolove što direktno utiče na proizvodnju mleka. Krave sa zapuštenim papcima smanjuju proizvodnju mleka za 10 do 20 odsto, neuredno se gone (imaju neredovan estrus), pa čak mogu ostati i jalove (sterilne). Opadanje količine pomuženog mleka je posledica ne samo smanjenog apetita, već i delovanja adrenalina koji se izlučuje u krvotok kod bilo kakvog uznemiravanja krave (u ovom slučaju usled bola u papcima i zglobovima). Svojim dejstvom adrenalin neutrališe ulogu oksitocina – hormona zadnjeg režnja hipofize, koji utiče na lučenje mleka.
Krave sa oboljenjem papaka najveći deo vremena provedu ležeći, smanjuje im se apetit, slabije iskorišćavaju hranu i mršave. Istovremeno sa deformisanjem papaka, dolazi i do raznih zapaljenja ne samo papaka nego i zglobova, tetiva i mišića. Krave veći deo svog života provedu u stajanju i kretanju. Samim tim rizik od pojave bolesti papaka se povećava.
Kod krava koje se drže u klasičnim stajama i koje se malo kreću, odnos rasta i trošenja papaka je u većini slučajeva poremećen, što može da izazove mnoge štetne posledice. Usled bržeg rasta rožine papaka na prednjem kraju oni se postepeno izdužuju, uvrću unutra, jedan prema drugom ili na gore, a ponekad se ukrštaju ili na neki drugi način deformišu. Zbog ovih promena opterećenje sve više pada na zadnje delove papaka, na meki deo i na tetive, na kojima u takvim slučajevima često dolazi do zapaljenja sa jakim osećajem bola, što kravama otežava stajanje. Trebalo bi znati da u balegi ima mnogo bakterija i gljivica koje se u oštećenim delovima papaka brzo razmnožavaju. Zadnje noge su izloženije infekcijama i bolestima nego prednje. Ove pojave su izraženije kada krave stoje na vlažnim i mokrim podovima, te ova zapaljenja izazivaju bolne procese, isto kao izrasli, neobrezani papci.
Da bi se sprečile neželjene posledice zapuštenih papaka potrebno je da se obrati pažnja na čistoću i uređenje staje kao jednog od uzroka njihovog oboljevanja. Za dobru negu nogu krava potrebno je češće čistiti i dezinfikovati papke, a posebno je važno redovno obrezivanje, odnosno korekcija prerasle rožine. U uslovima vezanog držanja potrebno je dva puta godišnje (proleće i jesen) uraditi korekciju papaka. Obrezivanje papaka se vrši onda kad se primeti da papak postaje preopterećen jer mu je rožina formirana u višku i time uzrokuje šepanje. Svrha obrezivanja papaka je da se površina prstiju svede na normalnu i funkcionalnu dužinu, koja će ravnomerno biti opterećena. Za obrezivanje papaka potrebno je angažovati stručno lice – veterinara.
Druga mera u preventivi oboljenja papaka je dezinfekcija papaka. To je regularna higijenska procedura kojom se sprečavaju bolesti papaka uzrokovane bakterijama. Za ovaj tretman se pravi 3-5 % rastvor formalina, a može se koristiti i 5- 15% rastvor bakar-sulfata. Napravljeni rastvor se sipa u posudu za dezinfekciju nogu koja se postavi na izlazu iz staje ili izmuzišta kuda se krave kreću. Najbolji rezultati se postižu kada se životinje posle kretanja kroz dezinfekcioni rastvor drže na suvom mestu oko pola sata jer će formalin u tom periodu moći da deluje. Zavisno od broja krava, isti dezinfikacioni rastvor se može koristiti nekoliko dana, a posle toga on gubi dejstvo. Ako rastvor postane previše prljav, trebalo bi ga zameniti.
Izvor: Dipl. inž. Ivica Tomić, PSSS Vranje
Foto: Envato
