Zarazna šepavost koza je bolest koja se manifestuje na papcima, a uzročnik bolesti je anaerobna bakterija Bacteroides nodosus (Dichelobacter nodosus) koja izaziva propadanje tkiva između papaka.

Simptomi bolesti su crvenilo kože u međupapčanom području, manji otoci i ranice na koži. Bolest se lako prenosi sa koze na kozu, naročito u kišnim periodima godine i na vlažnim terenima. Izvori zaraze su već obolele koze, podovi staja, zaraženi pašnjaci i slično.

Bolest se leči uklanjanjem trulog dela papka i uranjanjem papka 15-20 sekundi u rastvor dezificijensa. Prilikom identifikacije jedne obolele koze, neophodno je primeniti profilaktičke mere na celom stadu. Kod svih koza neophodno je izvršiti obradu papaka i dezinfekciju.

Sa obradom papaka koza trebalo bi početi još u ranom uzrastu. Vreme između dva orezivanja zavisi od terena po kome se koze kreću, starosti, ishrane i načina gajenja. Kod koza koje se izvode na pašu orezivanje najčešće nije potrebno jer se pri kretanju papci dovoljno troše, ali je neophodno izvršiti pregled papaka da se između njih nisu sakupili ostaci slame, izmeta i druga prljavština koja može da dovede do pojave ozlede.

Pre samog pregleda i orezivanja papaka neophodno je fiksirati kozu da bude mirna i očistiti papake od prljavštine, izmeta, sitnog kamenja i drugih nečistoća.

Prvo se odstrane prerasli rubovi sa zidova postepeno skraćivanjem vrha papka makazama, a nožem za obradu se obrađuju peta i taban. Na papku se odreže svako tkivo koje je neprirodnog izgleda. Prilikom obrade papaka postepeno bi trebalo skidati orožale slojeve do ružičaste boje tabana. Posle završene obrade papke je potrebno dezinfikovati.

Pre svake upotrebe pribora za negu papaka koza, neophodno je izvršiti i dezinfekciju pribora koji se koristi. Nikako ne koristiti nedezinfikovan pribor kad se vrši orezivanje papaka jednoj pa drugoj kozi.

Za dezinfekciju papaka mogu da se koriste:

– bakar sulfat 10-20 % (CuSO₄)
– formalin 5-10 %
– cink sulfat 10-20 % (ZnSO₄)

Mikroorganizmi koji izazivaju trulež papaka, kasnije i šepavost grla, bez domaćina mogu da žive 12 dana. Ako se koristi pregonska ispaša smanjiće se mogućnost zaraze i pojave bolesti.

Stanje papaka je od izuzetnog značaja za zdravstveno stanje celokupnog organizma životinje, a samim tim i za produktivnost same jedinke.

Izvor: dipl. inž. Violeta Petrović-Luković, PSSS Kragujevac