Kvalitet rasada u velikoj meri zavisi od pravilne nege mladih biljaka, a osim navodnjavanja neophodne su i mere provetravanja objekta, prehranjivanje, pikiranje, kaljenje, zaštita od bolesti i štetočina.
Previsoka vlažnost i temperatura, kao i nedostatak svetlosti, doprinose formiranju nežnih i izduženih biljaka, osjetljivijih na bolesti. Zbog toga je svakodnevno provetravanje zaštićenog prostora obavezno. Ako su dani hladni i vetroviti, provetrava se kad je najtoplije, između 11 i 14 časova. Ova mera pojačava se tokom proleća, a za vreme toplih dana ’prozori’ se podižu naizmjenično i uvek na suprotnoj strani od pravca vetra. Inače, neposredno posle nicanja trebalo bi smanjiti temperaturu za osam do 12 stepeni u odnosu na optimalnu. Čim se pojave prvi pravi listovi, ona se povećava i održava u optimumu sve do kaljenja, kad se opet smanjuje.
Mlade biljke imaju velike potrebe za hranljivim materijama. Prehranjuju se obavlja folijarno, preko listova, raznim vrstama tečnih đubriva. Prvi put se to radi kad biljka formira dva stalna lista. Može se upotrbeiti i rastvor NPK đubriva – dva do pet grama na deset litara vode. U fazi četiri do šest listova, odnosno u toku kaljenja, rasad se prehranjuje i s 0,5 odstotnim rastvorom kalijum–fosfata. To utiče na čvrstinu stabla, bolji razvoj korena i povećanu otpornost, posebno prema niskim temperaturama.
U ranoj proizvodnji obično se obavlja gušća setva, pa se tako dobija mnogo biljaka na maloj površini. Naravno, u takvim uslovima otežan im je porast, pa se pristupa pikiranju u pripremljene leje, hranljive kocke, razne vrste saksija, plastične kesice i kontejnere. Pre toga plastenik se provetrava, zemljište zalije vodom, obeleže se redovi ili se pripreme odgovarajuće posude za pikiranje.
Rasad se zalije i pažljivo vadi lopaticom. Uzima se po jedna biljka sa što više zemlje. Dobro je malo skratiti glavni korenčić jer to olakšava rast bočnih korenčića. Pikira se pod prst ili malom sadiljkom, odnosno štapićem debljine do santimetar i po, kojim se pravi udubljenje u zemlji. Kada se postavi koren biljke, sadiljka se koso zabada i zatim ispravi. Na taj način zemlja se priljubljuje uz koren, a na isti način pikira se i pod prst.
Zaštita od štetočina i bolesti još jedna je od obaveznih mera nege rasada. Najveći problem obično je poleganje rasada u prizemnom delu stabla. Obolele biljke prvo poležu, a zatim se osuše. Da se to ne bi dogodilo, osim redovnog provetravanja, preporučuje se preventivna primena odgovarajućih fungicida, dok su protiv rovca, krtica i miševa efikasni odgovarajući mamci.
Pri rasađivanju, biljke bi trebalo postepeno privikavati na nove uslove. To je, takozvano, kaljenje rasada. Reč je o postepenom, a zatim sve jačem provetravanju i snižavanju temperature vazduha i zemljišta. Sa kaljenjem se najčešće započinje oko dve nedelje pre sadnje.
Nega rasada gotovo je identična u povrtarstvu, voćarstvu, hortikulturi i gajenju začinskog i lekovitog bilja.
Foto: Cover Images
