Prednost nekuvanih voćnih sokova je u tome što zadrže u sebi najveći procenat vitamina i imaju odličan ukus, miris i boju.
Od kvarenja ih čuva vinska kiselina i veliki procenat šećera, koji im se dodaje, a osim toga, prilikom pripreme, jedan mali deo šećera pretvara se u alkohol (oko 1,5%), koji takođe deluje da ne dođe do kvarenja.
Nekuvani voćni sokovi predstavljaju koncentrate koji se piju razblaženi sa vodom u odnosu 1:5.
Kod proizvodnje nekuvanih voćnih sokova od malina i kupina trebalo bi voditi računa da voće bude potpuno sveže i čisto. Svaka nečistoća može da dovede do kvarenja već gotovog soka. Zato je potrebno voće očistiti od peteljki i nečistoća ako ih ima.
PRIPREMA
Na 3 kilograma maline ili kupina dodaje se 2 litra vode, u koju smo stavili 40 g vinske ili limunske kiseline. Sve se dobro izmulja i ostavi na hladnom mestu 24 do 36 časova.
Posle tog vremena, cela masa procedi se kroz čistu gazu.
Na svakih pola litara dobijene tečnosti dodaje se 600 g šećera, dobro izmeša i ponovo ostavi dan-dva na hladnom mestu. Tokom tog vremena, povremeno promešati sadržaj kako bi se šećer potpuno rastvorio.
Po isteku tog vremena, sok se još jednom dobro izmeša i stavlja u čiste flaše, koje ne bi trebalo napuniti do vrha, jer može doći do neznatnog naknadnog vrenja, i zatvoriti duplim slojem gaze.
Posle mesec dana flaše se zatvaraju stalnim plutenim čepom i ponovo ostavljaju na hladno mesto.
Veoma je važno da se ceo proces izrade soka obavlja na hladnom mestu, na kojem će sok stajati, kako ne bi došlo do nepovoljnog alkoholnog ili kiselinskog vrenja.
Nekuvani sok od šumskih jagoda priprema se na isti način kao i sok od malina ili kupina, osim što se za 3 kg jagoda koristi dva i po do tri litra vode.
Izvor: „Konzerviranje voća i povrća“ (Vjeka Kvasnička)
Foto: Free Images, Pixabay