Nova pravila za označavanje meda u EU

140

Oznaka porekla „mešavina EU i ne-EU meda”, koja je godinama zbunjivala potrošače i otvarala prostor za prevare, sada je prošlost. Evropska komisija je objavila predlog izmene direktive o medu, najvažnijeg propisa koji uređuje prodaju ove namirnice u Evropi.

Kako je izjavila Biljana Borzan, koja se ispred Odbora za zaštitu potrošača već dugo zalaže za promenu ovog propisa, EU je na korak do velike pobede za potrošače i pčelare, jer će konačno biti zaštićeni od prevara i nepoštene konkurencije.

– Još nije sve završeno. Komisija je predložila da na etiketi bude popis svih zemalja iz kojih potiče med, ali smatramo da to nije dovoljno. Boriću se da zemlje porekla budu navedene prema udelu meda, od najvećeg do najmanjeg. Ukoliko, na primer, najviše meda u pakovanju bude iz Kine, da ona bude navedena prva. U protivnom će opet biti prostora za prevare – izjavila je Borzanova.

Do sada je bilo moguće da proizvod koji ima jedan odsto meda proizvedenog u Evropi i 99 odsto onoga koji je uvezen bude označen kao „mešavina EU i ne-EU meda”. Ista etiketa je bila na pakovanju i u obrnutom slučaju – ako je većina tog meda proizvedena na tržištu EU. Uporedo sa time objavljeno je zajedničko istraživanje tržišnih inspekcija Evrope, koje je pokazalo da je čak 43 odsto uzoraka uzetih u evropskim supermarketima u 2021. i 2022. sadržalo šećerni sirup. Reč je o velikom povećanju falsifikata, a to pokazuje podatak da je 2017. godine šećerni sirup pronađen u tek 14 odsto kontrolisanih uzoraka. Najnoviji podaci pokazuju da je od 123 strane kompanije koje izvoze med na tržište EU, u čak 70 uzorci nisu bili po propisima jer su sadržali šećerni sirup. Najviše tih uvoznika, njih 20, potiče iz Kine, dok su ostali iz Ukrajine, Argentine, Brazila, Meksika i Turske.

– Došlo je do toga da je šansa da potrošači pri kupovini meda budu prevareni čak 50 odsto, što je na uređenom tržištu nedopustivo. Osim novih pravila za označavanje porekla meda smatramo da mora da se pojača i inspekcijski nadzor jer prevaranti koriste sve sofisticiranije metode za falsifikovanje meda – kaže Borzanova.

Prema njenim rečima, inspekcije bi trebalo da budu opremljene tako da mogu da detektuju ultrafiltrirani „med”, u kome praktično nema polena, kao i one tretirane na visokim temperaturama iznad 40 stepeni. Reč je o proizvodu koji imitira med, a proizvodi se ubrzanom metodom isparavanja. Predlog izmena direktive o medu sada ide na doradu i usvajanje u Evropski parlament, gde će evropski poslanici imati priliku da ga menjaju i ulažu amandmane. Očekuje se da će predlog biti usvojen do kraja ove godine. Važno je napomenuti da EU ne proizvodi dovoljnu količinu meda da zadovolji sopstveno tržište i uvozi oko 40 odsto iz trećih zemalja, što je dovelo do toga da se evropski proizvođači bore sa sve većim uvozom po niskim cenama, posebno iz Kine.

Jedna analiza sprovedena između novembra 2021. i februara 2022. godine pokazala je da je 46 odsto od 320 uzoraka uvezenog meda „verovatno falsifikovano”. Iako je metoda testiranja bila nedovoljna da se utvrdi falsifikovanje, ona daje ideju da su uzorci „sumnjivi da budu falsifikovani” i da zato nisu u skladu sa Direktivom EU o medu. Med prirodno sadrži šećere i prema pravilima EU o tom pitanju, mora da ostane čist, što znači da ne mogu da mu se dodaju sastojci. Falsifikovanje nastaje kada se sastojci kao što su voda ili jeftini šećerni sirupi veštački dodaju da bi se povećala zapremina meda. Najveći broj sumnjivih pošiljki potiče iz Kine (74 odsto), ali je med koji potiče iz Turske imao najveći relativni udeo sumnjivih uzoraka (93 odsto).

Izvor: Politika

Foto: Envato


reklama