U organskoj proizvodnji od đubriva koja se koriste, najčešće se primenjuju stajnjak, kompost, glistenjak i zelenišno đubrenje.

Stajnjak

Primenom stajnjaka u količini od 15-20 t/ha obezbeđuje se oko 3.500 kg organske materije, 80-100 kg N, 40-50 kg P2O5 i 100-130 kg K. Vreme razlaganja traje od tri do pet godina u zavisnosti od načina primene.

Kompost

Nastaje mikrobiološkim razlaganjem organskih materija i primenjuje se kao organsko đubrivo, zemljišna smeša ili za nastiranje zemljišta. Mesto za kompostiranje trebalo bi da bude zaštićeno od sunca (u senci i na zemljištu), i u te svrhe mogu da se koriste razni komposteri, drveni i žičani sanduci. Organska materija koja se koristi: zdravi biljni ostaci, povrća, trava, lišće, slama, drveni pepeo, rožnate materije, komina i živinski izmet. Kvalitetan kompost se odlikuje optimalnim odnosom ugljenika (C – izvor energije) i azota (N – koji je osnovni element ishrane biljaka).

Kod komposta je važno obratiti pažnju na odnos ugljenika i azota. Optimalan odnos trebalo bi da bude C/N – 25:1 do 30:1. Razlike možemo lako da uočimo – kompost sa visokim sadržajem ugljenika je žute ili mrke boje, suv i kabast, dok je kompost sa visokim sadržajem azota zelenkaste boje, vlažan, može biti i muljevit. Kompost sa visokim sadržajem ugljenika najčešće se dobija primenom većih količina stabljika i klip kukuruza, suncokret, slame, sena, drvenih strugotina. Kompost sa visokim sadržajem azota dobija se primenom: trava, leguminoza, ostataka voća, povrća, riba, životinjskih ostataka i razne vrste semena.

Proces kompostiranja traje tri do 12 meseci, a primenom kopostera i mikroorganizama ubrzava se i traje 15 do 30 dana.

Priprema komposta predhodi pripremi mesta, ravnanje terena, nanošenje sloja kvalitetne zemlje, sloja slame koja služi da upije tečnost iz komposta, zatim slojeva rastresitih otpadaka debljine 15 do 25 cm kojima se dodaje krečnjak 0,3-0,5% (kreč ima ulogu smanjenja pH vrednosti supstrata). Primenom kreča dobijaju se mikroorganizmu koji ubrzavaju proces kompostiranja (imati u vidu da oni koriste azot). Po potrebi, slojeve vlažiti vodom i prekrivati slojevima plodne zemlje. Kad se dostigne visina od jednog do dva metra, kompostirana gomila se prekriva slojem zemlje debljine 20 cm. Gomilu po potrebi vlažimo (50% vodnog kapaciteta). U cilju bržeg razlaganja organske materije, gomilu premeštamo s jednog na drugo mesto i dodajemo krečnjak (na taj način masa se obogaćuje kiseonikom i brže se razmnožavaju mikroorganizmi). Kompost koji može da se upotrebi trebalo bi da je u potpunosti humificiran.

Glistenjak

Primena glistenjaka sve je češća. Kišne gliste u procesu ishrane koriste svež organski materijal i prerađuju u produkte mrvičaste strukture vrlo slične humusu.

Zelenišno đubrenje

Ima široku primenu, i u te svrhe najčešće se koriste stočni grašak, bob, maljava grahorica, letnja grahorica, crvena i bela detelina, engleski i italijanski ljulj. Usevi zelenišnog đubriva, posebno leguminoze, imaju sposobnost azotofiksacije, povećavaju sadržaj humusa, aeriraju zemljište i poboljšavaju strukturu zemljišta. Na primer, detelina može da akumulira 140 kg/ha azota, a bob 160 kg/ha. Zaoravanjem ovih biljaka zemljište obogaćijemo sa 35-40 t/ha zelene mase i 100-200 kg/ha fiksiranog azota. Biljke zaoravati u fazi punog vegetativnog porasta. Veliki broj biljaka koji se koristi za zelenišno đubrenje ima ulogu biodezificijensa zemljišta od gljiva, bakterija, čistača nematoda, valjkastih glista, korova i smanjenja štetočina.

Izvor: dipl. inž. Dragan Mijušković, PSSS Jagodina

Foto: Pixabay