Evropskim trgovcima i proizvođačima hrane koji budu uhvaćeni da varaju kupce, od sredine decembra prete drakonske kazne, a veterinarske, poljoprivredne i druge inspekcije moći će da ih kontrolišu kao tajni kupci.
Ovo su novine koje donosi uredba o kontrolama hrane i hrane za životinje Evropske unije koja na snagu stupa 14. decembra. Ovaj set mera koji će zemlje članice početi da primenjuju do kraja godine će, kako se očekuje, značajno unaprediti kontrolu poljoprivredno-prehrambenog lanca. Kako se navodi u ovoj uredbi, namera je da se postigne bolji, strožiji i fleksibilniji inspekcijski sistem nad evropskom industrijom hrane vrednom 800 milijardi evra, koju je poslednjih nekoliko godina potreslo više skandala.
Jedan od najupečatljivijih je sigurno onaj iz 2013. godine, kada je otkriveno da se na tržištu nudilo konjsko meso deklarisano kao govedina, a onda je usledio i slučaj klanica u Poljskoj iz kojih je meso bolesnih krava transportovano u evropske supermarkete.
Postalo je očigledno jasno da je vreme da se i u Evropi definišu novi okviri inspekcijskog nadzora nad proizvodnjom hrane, jer su poslednji doneti 2004. godine. Tako je definisano da će države članice u svoje zakone uvesti kazne koje će biti značajno više ili će morati da budu više od koristi koju prestupnici mogu da ostvare varajući kupce. Preporučeno je da se one određuju kao procentualno u odnosu na prihode, međutim državama članicama je ostavljeno da same biraju da li će prihvatiti takav model ili neki drugi.
– U radu inspektora biće novost to što će moći anonimno čak i preko interneta da kupuju uzorke hrane koje će zatim analizirati. Ukoliko se ispostavi da su neodgovarajućeg kvaliteta, takvi uzorci će automatski moći da se smatraju službenim uzorcima, a kompanije će na osnovu toga moći da budu kažnjene. Prema dosadašnjim propisima, to nije bilo moguće, nego su kontrole obavljane uz službene najave inspektora – navodi se u uredbi.
Kad je reč o kontroli hrane u Srbiji, nadležne inspekcije sprovode redovne aktivnosti, a ponekad, prema Zakonu o inspekcijskom nadzoru, koriste mogućnost nenajavljenog nadzora, ukoliko postoji mogućnost da bi kontrolisana firma mogla da utiče na ishod kontrole.
U Veterinarskoj inspekciji kažu da u Srbiji nema mogućnosti da inspektori budu i tajni kupci i smatraju da je mehanizam koji uvodi Evropska unija dobra ideja.
U Evropi će, prema novim propisima, inspekcijske službe zemalja članica imati i mogućnost da samostalno biraju kontrole, tamo gde im se čini da su potrebne i da češće kontrolišu one delove proizvodnje i proizvođače koji se češće pominju u skandalima s hranom. Moći će da donose odluke na licu mesta, a pojednostavljuje se i sistem kontrole uzoraka. Neke jednostavnije kontrole, poput otkrivanja trihineloze u mesu, moći će se obavljati i u laboratorijama koje za to nisu posebno sertifikovane. Strožije kontrole očekuju uvoznike hrane iz trećih zemalja, za koje je dosad važio neujednačen sistem u zemljama EU.
Iako uredbu ne smatraju revolucionarnom, briselska krovna organizacija potrošača BEUC pozdravila je nove propise kontrola nad industrijom koju smatraju jednom od najmoćnijih u svetu, podsećajući kako analize pokazuju da se poslednjih godina ažurnost država članica po pitanju kontrola hrane značajno smanjio, kao i budžeti opredeljeni za ove namene.
Izvor: Politika
Foto: Pixabay
