S obzirom na to da plodovi višnje ne dozrevaju posle berbe, određivanje vremena berbe je vrlo značajno jer direktno utiče na kvalitet plodova i njihovu trajašnjost. Zato je vrlo važno da se odredi optimalan rok berbe, da to ne bude ni prerano, ni prekasno.
Prevremena berba je štetna jer plodovi ne postižu sortnu veličinu, karakterističnu boju, ni optimalni kvalitet. Prerano ubrani plodovi su veoma kiseli, sa manje šećera, bez karakteristične arome i lepe sjajne pokožice, brzo smežuravaju.
Ni zakasnela berba nije poželjna jer dolazi do opadanja plodova, mehaničkih oštećenja i vrlo brzog kvarenja. Prekasno ubrani plodovi višnje gube kvalitet, ukus i aromu, a peteljka se suši i potamni, što im smanjuje tržišnu vrednost kao stonom voću.
Zbog toga bi trebalo nastojati da se plodovi beru u optimalnom roku, a vreme berbe se određuje na osnovu stepena zrelosti i namene korišćenja plodova.
U toku sazrevanja plodova karakteristična su dva stepena zrelosti:
1. botanička (fiziološka)
2. puna (konzumna)
Plodovi višnje u botaničkoj zrelosti doszižu maksimalnu krupnoću, pri čemu se obustavlja dalji priticaj hranjivih materija. To je završna faza u rastu ploda, koja počinje sa potpunom razvijenošću , a formira se formiranjem apscisnog (plitastog) sloja između peteljke i grane ili između peteljke i ploda, čime se prekida fiziološka veza između ploda i grane. To je stanje ploda kad je seme sposobno da klija, a plodov omotač zreo, ali ne i pogodan za jelo u svežem stanju.
Puna zrelost je stanje ploda kojem prethode složeni biohemijski procesi, koji rezultiraju najboljim organoleptičkim osobinama ploda: najbolju ukus, sočnost, pojava arome, privlačna boja kako pokožice tako i mesnatog dela.
U tom stepenu zrelosti plodovi višnje su najpogodniji za upotrebu u svežem stanju, kao i za sve vidove prerade. Zato se, praktično, berba višnje i obavlja u punoj zrelosti, sem ako to tehnologija ne zahteva zbog čvrstine ploda (na primer, za kompote i drugo).
Izvor: „Višnja“ (prof. dr Evica Mratinić)
Foto: Pixabay