Nacionalna asocijacija govedara Srbije održala je prvi radni sastanak u Kniću, a kako je rekao jedan od osnivača Miroslav Kiš cilj ovakvog udruživanja je osim razmena informacija i iskustava, formiranje zajedničkog stava svih poljoprivrednika iz ovog sektora kako bi u budućnosti imali jedinstveni stav i zahteve prema državi i nadležnim institucijama.
Asocijacija je osnovana krajem januara ove godine, a osnivači su Udruženje proizvođača mleka centralne Srbije, Udruženje proizvođača mleka Vojvodine, Udruženje proizvođača mleka Mačve i Udruženje odgajivača goveda rase limuzin Srbije. Ova četiri udruženja-osnivača teritorijalno pokrivaju celu zemlju, kaže Kiš, i imaju kapacitet da brane interes svih govedara Srbije.
„Otvorena su vrata i svim ostalim udruženjima u zemlji. Mi pokušavamo da usaglasimo stavove svih aspekata govedara, pa da onda izađemo sa zahtevima i predlozima, jedinstvenim, prema državi. Takođe, izuzetno je važna saradnja,razmena informacija i iskustava, ne samo u zemlji već i u regionu. Okupljamo i brojne stručnjake, neki su bili predavači i danas“, rekao je Kiš.
Na sastanku je zaključeno da će se od Ministarstva poljoprivrede zatražiti da promeni sistem subvencija i nosiocima razvoja u tom sektoru dodeli subvencije za investicije.
„Naš zahtev je da se ‘mapiraju’ mladi proizvođači mlečnih i tovnih goveda i dodele im se investicije, isključivo za razvoj“, rekao je predstavnik Nacionalne asocijacije Miloš Trajković i dodao da bi određeni iznos subvencija trebalo dodeliti i nekomercijalnim domaćinstvima koja imaju po nekoliko krava, ali ne čine „kičmu“ razvoja.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dragan Glamočić na sastanku je održao predavanje na temu ishrane krava u tranzicionom periodu, a za Tanjug je rekao da je prisustvovao istorijskom događaju, koji će promeniti i uticati na razvoj govedarske proizvodnje u Srbiji – osnivanje Nacionalne asocijacije odgajivača goveda Srbije.
„Na jednom mestu smo imali najveće proizvođače mleka iz Vojvodine, Mačve, Šumadije, kao i proizvođače vezano za tovno govedarstvo Subotice, ali i drugih krajeva naše zemlje. Verujem da će ovako udruženi proizvodjači moći mnogo uspešnije da se izbore za svoj položaj, odnosno status govedarske proizvodnje“, rekao je Glamočić.
Komentarišući rezultate popisa poljoprivrede u Srbiji, kako bi objasnio značaj ovakvog udruživanja, Glamočić je rekao da je zabrinjavajuće to što je ova proizvodnja na istorijskom minimumu, pored toga što je u poslednje dve godine zabeležen spoljnotrgovinski deficit u proizvodnji mleka i mlečnih proizvoda.
„Bojim se da smo na lošem putu i da postajemo uvozno zavisni i u pogledu goveđeg mesa i prerađevina od mesa“, istakao je Glamočić.
Na pitanje da li poljoprivreda Srbije može da iskoristi potencijal u izvozu koji bi mogao da nastane odlukom nekih zemalja Evrope da smanjuju stočni fond, Glamočić je odgovorio da poljoprivrednici u Srbiji trenutno nemaju dovoljno stočarskih proizvoda ni za svoje potrebe.
„Konkretno spoljnotrgovinska razmena mleka i mlečnih proizvoda od 2021. godine beleži deficit – više uvozimo nego izvozimo. Tako smo od 2021. godine sa 17 miliona evra povećali spoljnotrgovinski deficit na skoro 64 miliona evra. Zabrinjavajuće je da čak i u spoljnotrgovinskoj razmeni goveđeg mesa i proizvoda od mesa počinje da nam se smanjuje izvoz, pa smo 2023. godine smanjili izvoz za više od 13 miliona evra“, rekao je Glamočić.
Situacija je loša i u spoljnotrgovinskoj razmeni svinjskog i živinskog mesa, dodaje Glamočić.
„Slična situacija je i sa povrćem, tako da Srbija od zemlje izvoznice postaje zemlja uvoznica poljoprivrednih prehrambenih proizvoda. Jedino gde beležimo suficit je izvoz žitarica, a još jedna od svetlih tačaka je voćarska proizvodnja“, rekao je Glamočić.
Ocenjujući tekuće izazove i probleme u poljoprivedi, Glamočić je ukazao na problem sa platformom eAgrar i poručio da je bilo potrebno ostaviti dve do tri godine za postepeni prelazak i uvođenje eAgrara.
Izvor: Tanjug, Biznis.rs
Foto: Freepik, Pixabay
