O organskoj poljoprivredi nema potrebe puno pričati. Svi znamo da je to specifičan način proizvodnje, koji podrazumeva očuvanje životne sredine, održivu poljoprivredu, ali i zdravu, prirodnu hranu, sa minimalnim stepenom zagađenja. Organska hrana je već neko vreme hit u svetu, a u Srbiji su ove godine opredeljena znatno veća sredstva za podržavanje baš ovakvog vida proizvodnje, tako da se može reći da je idealno vreme za početak organskog uzgoja. Tu je, naravno, i ekonomski momenat, i činjenica da su organski proizvodi na ceni.

Ipak, uprkos svemu tome, ovaj resurs u Srbiji uopšte nije iskorišćen. To se pogotovo odnosi na organsko živinarstvo, pre svega zbog činjenice da je potreban prilično veliki prostor za mali broj životinja. Generalno, slabe su šanse da proizvođači koji se bave intenzivnim živinarstvom pređu na organsko. Ova grana poljoprivrede se može širiti u tri pravca: da organski proizvođači drugih vrsta uključe živinu u svoj program, da proizvođači koji drže živinu u ekstenzivnim sistemima pređu u organske, kao i pojavu novih uzgajivača koji će se opredeliti baš za organsko živinarstvo.

Principi organske živinarske proizvodnje regulisani su Zakonom o organskoj proizvodnji i Pravilnikom o kontroli i sertifkaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje. Ovi zakonski akti određuje minimalne zahteve koje treba da ispune proizvođači koji žele da se bave organskom proizvodnjom, tako da je pre započinjanja proizvodnje neophodno dobro proučiti propise.

Prvi princip organskog živinarstva je da se veći deo proizvodnje odvija na otvorenom, u takozvanom „free range“ sistemu. Biraju se rase otporne na uslove spoljne sredine i najčešće bolesti, a prednost se daje autohtonim rasama, specifičnim za to podneblje. Za sada u Srbiji ne postoje inkubatorske stanice namenjene organskoj proizvodnji, tako da se jaja i jednodnevni pilići nabavljaju iz konvencionalne proizvodnje, a potom prolaze kroz period konverzije. Za sada je to najrealnija opcija za organsko živinarstvo u Srbiji. Najčešća rasa koja se koristi u Srbiji je gološijanka. Pogodne su i kombininovane rase: njuhempšir, plimutrok i rodajland, a mogu se koristiti i hibridi specijalizovani za proizvodnju jaja. Standardni brojleri nisu pogodni za organsku poljoprivredu.

U organskoj proizvodnji treba gajiti spororastuće hibride i to mnogo duže u odnosu na standardnu proizvodnju. Minimalna starost za klanje pilića je 81 dan. Po zakonu o organskoj proizvodnji, za životinje je neophodno obezbediti odgovarajuće objekte, koji poseduju izolaciju, grejanje i ventilaciju koji omogućavaju da se cirkulacija vazduha, nivo prašine, temperatura, relativna vlažnost vazduha i koncentracija gasova održavaju u granicama koje nisu štetne po životinje i da obezbeđuju odgovarajuću prirodnu ventilaciju i dovoljnu količinu prirodnog svetla. Takođe, živina u svakom trenutku treba da ima mogućnost izlaska na otvoren prostor. Objekti treba da imaju otvore odgovarajuće veličine za ulazak i izlazak, a ukupna dužina tih otvora treba da bude najmanje 4 m na 100 m2 površine prostora koji je na raspolaganju živini. Maksimalan kapacitet objekta može biti 4800 pilića, odnosno 3000 koka nosilja. Životinjama je neophodno obezbediti 16h svetla dnevno, i noćni odmor od 8 sati. Naravno, živina se ne sme držati u kavezima.

Jedna od osnovnih razlika konvencionalnog i organskog živinarstva je postojanje ispusta. Živina može da se kreće, da bude na svežem vazduhu i suncu i da se gaji dovoljno dugo što daje poseban kvalitet njenim proizvodima. Sa druge strane, postojanje ispusta je tehnološki zahtevnije u odnosu na odgoj živine unutar objekata, prvenstveno zbog gubitaka usled bolesti i predatora. Takođe, proizvodnja na ispustu je sezonskog karaktera jer vremenske prilike značajno utiču na prinos i kvalitet proizvoda. Objekti sa ispustima mogu biti fiksni ili pokretni.

Fiksni objekti:

Osnovna prednost fiksnog objekta je mogućnost uvođenja vode i struje, a samim tim i obezbeđivanje grejanja tokom hladnih meseci, a nedostatak to što živina uništava vegetaciju na ispustu, pa mora stalno da se vrši rotacija živine na drugi deo pašnjaka. Takođe, podloga se vrlo brzo pretvara u blato, prljaju se jaja, a rizik od pojave bolesti raste.

Živini se na ispustu mora obezbediti voda i hrana, kako ne bi morale stalno ulaziti u objekat da bi jele, a posude treba da budu pokrivene sa gornje strane i zaštićene od drugih ptica, kao i kiše.  Voda uvek mora biti čista i sveža. Hranilice i pojilice moraju biti pokretne, tako da se mogu pomerati po ispustu.

Uz objekat je takođe poželjno napraviti nadstrešnicu. Na taj način će koke moći da izađu iz objekta i po lošem vremenu, a da opet budu zaštićene od padavina i predatorskih ptica. Nadstrešnice mogu biti u vidu verande, sa žičanim podom, što značajno olakšava čišćenje. Oko ispusta je takođe obavezan zaklon, ili veštački, ili u vidu vegetacije, drveća i visokog žbunja.

Ptice unose jedan deo hranljivih materija kroz pašu, a jedan deo i kljucanjem insekata i glista, čime unose kvalitetne animalne proteine. Biljni deo relativno slabo mogu da koriste jer ptice ne vare celulozu, tako da je u suštini teško proceniti koliko se zapravo hranljivih materija unese u organizam na pašnjaku. Prema nekim procenama, pašnjak može zameniti 5-10% obroka, ali većina stručnjaka savetuje da se doprinos pašnjaka ishrani ne računa, nego da se hranljive materije balansiraju kao da se kompletne potrebe zadovoljavaju kroz hranu. Biljke na pašnjaku moraju biti mlade, u suprotnom ih živina neće kljucati već samo gaziti po njima. Obavezna je i rotacija pašnjaka, da bi se vegetacija oporavila, sprečilo nagomilavanje stajnjaka, kao i patogena. Hrana koju dodajemo mora poticati iz organske proizvodnje, a zabranjena je upotreba aditiva, boja i lekova.

Mobilni objekti:

Osnovni cilj sistema gajenja sa pokretnim kućicama je da se one pomeraju po ispustu, čime se omogućava ravnomerno korišćenje cele travnate površine i očuvanje pašnjaka. Pokretne kućice su uvek manjeg kapaciteta jer se moraju redovno pomerati. One mogu biti sasvim jednostavne – u vidu nadstrešnica sa drvenom konstrukcijom ili sasvim solidne zatvorene kućice. Kućice se pomeraju bar jednom nedeljno, da ne bi došlo do uništavanja vegetacije.

Ishrana:

Već smo rekli da je neophodno da sva hrana koju dodajemo živini mora poticati iz organske proizvodnje. Potrošnja hrane je veća nego u konvencionalnoj proizvodnji, otprilike za 10%. Žitarice zadovoljavaju energetske potrebe, koje su visoke jer se živina kreće, i samim tim troši više energije. Ptice takođe imaju visoke potrebe za proteinima, i tu je problem, jer je zabranjeno korišćenje sintetičkih aminokiselina, a ispašom ne mogu uneti dovoljnu količinu animalnih proteina. Dodavanje sirovih proteina u obroke je skupo, povećava toplotni stres kod živine, kao i potrebu da se višak azota izluči iz organizma, što dovodi do povećanog konzumiranja vode i proizvodnju veće količine amonijaka. To pogoršava ulove u objektu i stvara se sloj vlažne prostirke što loše utiče na noge živine i čistoću jaja, kao i na povećan razvoj mikroorganizama. Povećana ekskrecija azota nepovoljno utiče na zemljište.

Kao prirodan izvor proteina može se koristiti riblje brašno i kukuruzni gluten.

 

Proizvodnja: 

U organskoj živinarskoj proizvodnji nosilje ostaju u proizvodnji i druge godine posle mitarenja. Proizvodnja obično počinje pri starosti jata između 12 i 14 nedelje starosti.  Od 14 do 20 nedelja je pripremni period i sa starosti od 20 nedelja počinju sa produkcijom jaja. Maksimalna nosivost (95%) je u 28 nedelji starosti, dok se intezitet nosivosti na kraju proizvodnog ciklusa (72 nedelje starosti), odnosno 52 nedelje proizvodnje jaja kreće izmeću 60% i 65%. Maksimalna veličina jaja postiže se između 36 i 40 nedelje starosti.  Jato se ~ 73 ~ može koristiti i posle 72 nedelje kad se uradi mitarenje (restrikcija hrane i skraćenje svetlosti na 6 do 8 sati). Ovaj period traje 3 nedelje, a nakon 8 nedelja jato se dovodi u normalno-tehnološki proces. Posle toga produkcija jaja traje 35 nedelja, pri čemu su jaja krupnija, ali je kvalitet ljuske nešto slabiji.  U fazi nosivosti, kokica pojede oko 110g hrane dnevno.

Zdravlje:

S obzirom na to da je korišćenje većine lekova zabranjeno, zdravstvena zaštita se uglavnom zasniva na odabiru rase i prevenciji bolesti. U preventivne svrhe, u organskoj stočarskoj proizvodnji ne mogu se koristiti hemijski sintetizovani alopatski veterinarski medicinski proizvodi, antibiotici i hormoni i slične supstance, osim u slučajevima koji se odnose na veterinarsko lečenje u skladu sa ovim pravilnikom, kao i supstance kojima se pospešuje rast ili proizvodnja (uključujući antibiotike, kokcidiostatike i druga veštačka pomoćna sredstva za podsticanje rasta).

Zgrade, objekti za smeštaj životinja, oprema i pribor koji se koriste u organskoj stočarskoj proizvodnji treba redovno čistiti i dezinfikovati na propisan način, kako bi se sprečilo širenje zaraze i razmnožavanje organizama koji prenose bolest, a izmet, urin i nepojedena ili prosuta hrana treba da se redovno uklanjaju, kako bi se neprijatni mirisi, kao i prisustvo insekata i glodara sveli na najmanju moguću meru.

Sada je samo na vama da odlučite da li je ovakav vid proizvodnje pravi izbor za vas. Ipak, uzmite u obzir da 10 ovako proizvedenih jaja košta prosečno 350 rsd, kao i da država daje brojne podstivaje i subvencije ne bi li motivisala ljude da se bave organskom poljoprivredom.

Foto: Cover-Images