Organska materija predstavlja rezervoar hraniva, koja procesom mineralizacije postepeno prelaze u lakopristupačne oblike za ishranu biljaka. Iz nepristupačnog oblika za biljke, hraniva se oslobađaju isključivo delovanjem mikroorganizama i zato su klimatski faktori kao što su sadržaj vlage, temperatura, aeracija… vrlo često limitirajući faktori procesa mineralizacije.
Organska materija, a posebno humus, ima veoma velik značaj i na strukturu zemljišta. Ukoliko iz nekih razloga ipak dođe do gubitka humusa, tada zemljišta postaju zbijenija i tvrđa, pa se može zaključiti da aeracija, vodni kapacitet i propustljivost zemljišta za vodu u mnogome zavise od količine organske materije u zemljištu.
Često unošenje organskih jedinjenja koja se lako razgrađuju i čiji ostaci doprinose stvaranju složenijih organskih jedinjenja, omogućavaju bolje vezivanje čestica zemlje i stvaranje strukturnih agregata koji doprinose stvaranju i održavanju rastresite zrnaste strukture zemljišta. Popravka strukture zemljišta omogućava bolju filtraciju i kretanje vode kroz profil, pri čemu se sprečava njeno duže zadržavanje koje bi dovelo do prevlaživanja zemljišta. Postojanje pora, pored povećanja propustljivosti za vodu, omogućava i bolju razmenu gasova, pa se na taj način održava i poželjan nivo kiseonika u zemljištu, koji doprinosi većem intenzitetu mineralizacije.
Pored direktnog uticaja na strukturu zemljišta, prisustvo organske materije ostvaruje i svoj indirektan uticaj preko tamne boje koju poseduje. Humoznija zemljišta su tamnije boje i zato adsorbuju više svetlosti pa su samim time i toplija.
Povećanjem sadržaja organske materije u zemljištu, postiže se smanjenje erozionih procesa, kako zbog povećane filtracione sposobnosti zemljišta, tako i zbog povećane stabilnosti zemljišnih agregata.
Narušavanje strukture zemljišta, što se u današnje vreme sve više vezuje za intenzivnu mehaničku obradu, je obično manje vidljivo kod zemljišta koja su više snabdevena sa humusom.
Izvor: dipl. inž. Snježana Vujinović, PSSS Kruševac
Foto: Envato
