Organska poljoprivreda predstavlja sistem ekološkog upravljanja poljoprivredom, zasnovanog na minimalnoj upotrebi materija koje nisu poreklom sa farme i na proizvodnoj praksi koja uspostavlja, održava i unapređuje ekološku ravnotežu.
Pravila same organske poljoprivrede su definisana u Zakonu o organskoj proizvodnji Republike Srbije i standardima i propisima EU.
Preduslovi gajenja
Ekološki principi organske proizvodnje moraju biti prepoznatljivi na samom zasadu maline i oko njega: najpogodnije su lokacije koje su osunčane, sa čestim ali blagim strujanjem vazduha, zaštićene od kasnih prolećnih mrazova i jakih vetrova.
Za gajenje maline su pogodna srednje teška i laka zemljišta koja su propustljiva i sa sadržajem organske materije preko 3%. Zemljišta sa dobrom drenažom su poželjna jer na zbijenim dolazi do stvaranja povoljnijih uslova za razvoj bolesti, kao što je trulež korena.
Lokacije na kojima su prethodno gajene druge voćne vrste (kao što su breskve, jabuke i vinova loza), loš su izbor za gajenje maline zbog potencijalnih problema sa prouzrokovačem raka korena (Agrobacterium tumefaciens).
Lokacije na kojima su gajeni paradajz, krompir, paprika i lucerka takođe su nepovoljne, jer su te biljke domaćini gljive Verticillium albo atrum koja izaziva zeleno uvenuće.
Prisustvo divljih vrsta jagodastog voća u blizini samog zasada maline trebalo bi svesti na minimum kako bi se smanjio infekcioni potencijal bolesti, ali i brojnost štetočina.
Sadni materijal
Prilikom zasnivanja zasada maline koristi se sadni materijal proizveden metodama organske proizvodnje. U toku proizvodnje sadnica u rastilima u zaštiti od prouzrokovača bolesti i štetočina mogu se koristiti samo sredstava koja su u organskoj proizvodnji dozvoljena. Sorta vilamet dominira u strukturi sortimenta maline u Srbiji. Gajenje sorte miker je poslednjih godina u porastu, međutim najnovija istraživanja daju prednost vilametu u organskoj proizvodnji. Sorte koje su takođe pogodne za organsku proizvodnju su i titan, heritidž, kivigold.
Na svetskom tržištu raste tražnja za malinama crnog i purpurnog ploda, pre svega zbog velikog sadržaja bojenih materija koje imaju preventivnu i zaštitnu ulogu u nastanku malignih oboljenja. Zbog samog zahteva tržišta za sortama različitog vremena zrenja, a s obzirom i na njihove osobine otpornost, za organsku proizvodnju se mogu preporučiti i sorte kao što su polka, prelud, nova i enkor.
Izvor: dipl. inž. Vladimir Stanković, PSSS Negotin
