Sorta kupusa orion namenjena je pre svega za kišeljenje i svežu letnju potrošnju. Zbog sadržaja šećera od preko 5%, orion se može kiseliti u svim oblicima: narendan, posebno cele glavice ili samo pojedinačni listovi. Zajedničko za sve oblike kišeljenja je kratko vreme koje je potrebno da se orion ukiseli. Ovome doprinose tanki i sočni listovi, te sadržaj šećera.
Listovi glavice oriona, kao i presek glavice, sadrže blagu nijansu crvene boje – antocijan. Pošto je sadržaj antocijana manji, rasol kiselog kupusa i sam kiseli kupus ne poprimaju crvenkastu nijansu, već su boje kao i ukišeljeni beli kupusi.
Lisna nervatura je slabo izražena, a glavni nerv je tanak i uzak. Glavica je blago spljošteno-ovalnog oblika, na preseku belo crvenkaste boje, nežnih unutrašnjih listova, dobrog ukusa i kvaliteta.
Orion ima dužinu vegetacije 85-95 dana (rasađivanje-tehnološka zrelost). To znači da pristiže i do dve nedelje ranije od NS futoškog kupusa. Ovu činjenicu trebalo bi uzeti u obzir ukoliko je proizvodnja usmerena u svrhu sveže potrošnje i kišeljenja.
Setva letnjeg kupusa se odvija kasnije od ranog kupusa i uglavnom je tokom druge polovine aprila. Setva se obavlja u sandučiće, ili u plastenike ako to temperaturni uslovi dozvoljavaju. Setva se može odvijati i u hranljive kocke ili kontejnere od stiropora ili plastike. Ovako proizvedene biljke posle rasađivanja manje boluju i odmah nastavljaju porast i razviće.
U suštini, sama tehnika proizvodnje rasada je ista kao i kod ranih kupusa. Proizvodnja rasada se odvija do petog ili šestog pravog lista. Ovaj period traje od 35 do 40 dana. Kad je biljka formirala 5-6 listova, spremna je za rasađivanje.
Rasađivanje se odvija od treće dekade maja, pa sve do kraja juna, u zavisnosti od početka i dužine rasadničkog perioda. Rasad bi trebalo da je zdrav, bez oštećenih listova i vegetacionog vrha,da ima lepo formirano stablo, neizduženo usled velike gustine rasada ili nedostatka svetlosti, ili preforsiranosti proizvodnje. Dobro formiran rasad je i preduslov za dalju uspešnu proizvodnju.
Rasađivanje letnjeg kupusa je na međurednom razmaku 50×60 cm, što predstavlja sklop od 33.300 biljaka po hektaru. Samo rasađivanje je najbolje obaviti predveče, uz obavezno navodnjavanje. Trebalo bi izbegavati sadnju po jakom suncu i u vreme visokih temperatura vazduha, što se u ovom periodu može javiti. Ako su nepovoljni uslovi za rasađivanje, postoji mogućnost da se znatan broj biljaka ne primi, čak i preko 10%. Posle nekoliko dana vrši se popunjavanje praznih mesta. Za površinu jednog hektara kupusa potrebno je oko 250-300 g semena.
S obzirom na to da letnji kupus napušta parcelu krajem avgusta i tokom septembra, moguća je jesenja setva povrća, kao i strnih žita.
Izvor: Institut za ratarstvo i povrtarstvo
Foto: Institut za ratarstvo i povrtarstvo
