Osteomalacija označava slabost kostiju ovaca, nastalu kao posledica gubitka minerala (kalcijuma i fosfora), koji daju čvrstinu kostima.
Oboljenje je hronične prirode i javlja se pretežno kod ovaca u punoj laktaciji i kod bremenitih grla. Osteomalacija se naročito ispoljava za vreme sušnih godina i u regionima gde su pašnjaci podvodni i gde je trava lošeg kvaliteta.
Osteomalacija nastaje iz dva osnovna uzroka:
– usled pojačanog odavanja i izlučivanja minerala iz organizama
– usled nedovoljnog unošenja minerala putem hrane
Slabost kostiju može da nastane u slučajevima kad organizam gubi veće količine kalcijuma i fosfora putem mleka i kad se znatne količine ovih minerala koriste za izgradnju skeleta ploda kod bremenitih ovaca, uz nedovoljno unošenje putem hrane. Da bi organizam ovaca nadoknadio gubitak ovih minerala i održao potreban nivo u krvi, on koristi mineralne iz sopstvenih kostiju, tako da posle toga one postaju slabe, savitljive i neotporne. Ova pojava se zove demineralizacija, a samo oboljenje osteomalacija. U nastajanju osteomalacije značajnu ulogu igra i nedostatak vitamina D.
U početku oboljenja životinje ne pokazuju znake koji bi pobudili sumnju da se radi o osteomalaciji. U kasnijoj fazi, primećuje se kod ovaca nastran apetit, koji se ispoljava u lizanju zidova, uzimanje prostirke, pijenju osoke i slično. Obolele životinje su slabe na nogama i pretežno leže, gube apetit i mršave. Sjagnjene ovce rađaju slabo vitalnu jagnjad, neotpornu i podložnu drugim oboljenjima. Ovce u laktaciji smanjuju mlečnost, a vuna je slabog kvaliteta.
Lečenje obolelih ovaca se sastoji u davanju mineralnih preparata, naročito kalcijuma i fosfora, a zatim i vitamina D. Pre nego što se otpočne sa davanjem mineralnih dodataka, dobro je da se ispita krv na sadržaj fosfora i kalcijuma, kako bi se na osnovu toga odredilo koji mineral nedostaje. Tek posle toga, može se pristupiti davanju odgovarajućih mineralnih preparata.
S obzirom na to da se nedostatak minerala najčešće ispoljava za vreme zime i u rano proleće, potrebno je u to vreme priteći u pomoć i dodavati ovcama mineralne dodatke u ishranu. To se naročito odnosi na sjagnjene ovce, kao i one koje su u najvećoj laktaciji. Dodavanje minerala se mora vršiti i za vreme sušnih godina, kad je hrana siromašna kalcijumom. Ako se ovce hrane pretežno senom i lucerkom, njima nedostaje fosfor i zato im treba davati zrnastu hranu, mekinje i slično.
Izvor: dr Radosav Vujić, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije
Foto: Pixabay