Pepelnica paradajza – Leveillula taurica

189

Pepelnica paradajza značajno smanjuje prinos paradajza gajenog u zaštićenom prostoru.

Prouzrokovač pepelnice – Leveillula taurica – polifagni je patogen koji ima širok krug domaćina. Među korovskim biljkama, najznačajniji domaćini su Sonchus oleraceus i Physalis sp. Od gajenih biljaka najznačajnije su iz familije Solanaceae – paradajz, paprika, krompir i plavi patlidžan. L. taurica takođe parazitira i crni luk.

Simptomi bolesti se ispoljavaju na starijem lišću paradajza u vidu krupnih hlorotičnih pega. Vremenom, sa napretkom bolesti, pege se spajaju, a tkivo u okviru pega nekrotira. Na licu i naličju lista obrazuju se beličasta brašnasta prevlaka koju čine sporonosne tvorevine gljive.

Patogen se u prirodi održava na brojnim korovskim i gajenim biljkama. Konidije se raznose vetrom na velika rastojanja. Na paradajzu i paprici se ne formiraju polne tvorevine – kleistotecije, pa su konidije osnovni izvor infekcije. Konidije imaju širok tempreturni interval klijanja, od 10 do 35 stepeni. U zaštićenom prostoru, za ostvarivanje infekcije optimalne su temperature ispod 30 stepeni. Posle ostvarene infekcije, temperature iznad 30 stepeni mogu da ubrzaju i razvoj oboljenja i izumiranje celih biljaka. U uslovima gde su prisutne visoke dnevne temperature i hladne noći dolazi do brže infekcije biljaka.

Za razliku od drugih gljiva prouzrokovača pepelnice, micelija ove gljive se razvija u unutrašnjosti biljnog tkiva, što otežava njeno suzbijanje. Nedeljno pregledati parcele po „W“ obrascu. Osnovni način suzbijanja prouzrokovača pepelnice je primenom fungicida. Međutim, neophodno je sa hemijskom zaštitom početi čim se uoče prvi simptomi oboljenja. U našoj zemlji nema ragistrovanih preparata za suzbijanje pepelnice. U svetu se koriste preparati na bazi penkonazola (karenca u EU je sedam dana), sumpora (nema karencu u EU) i azoksistrobina. Do sada nije utvrđena rezistentnost prouzrokovača pepelnice paradajza na fungicide. Postojeće sorte i hibridi paradajza su veoma osetljivi na L. taurica.

Izvor: „Priručnik za integralnu proizvodnju i zaštitu paradajza“ (Prof. dr Aleksa Obradović, Poljoprivredni fakultet, Beograd, Mr Đorđe Moravčević, Poljoprivredni fakultet, Beograd, Dr Ivan Sivčev, Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd, Mr Dragan Vajgand, Agroprotekt d.o.o., Sombor, Dr Emil Rekanović, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd)

Foto: Pixabay


reklama