Postoje uslovi da sve njive budu zasejane

9

Ratari na jugu Banata su uveliko ušli u njive, odakle ih je na predah primoralo zahlađenje praćeno snegom, ali spremni su da nastave sa prihranom ozimih žitarica i setvom.

Paori se oslanjaju na mogućnosti svojih gazdinstava, podršku zadruga u snabdevanju mineralnim đubrivima, semenima i zaštitnim sredstvima, a takođe i da za mašine bude dovoljno nafte… Utisak je da mnoge od njih ne obeshrabruje opasnost od korona virusa, a uveravaju da ne manjka i ljudske solidarnosti da oni koji su mehanizacijom opremljeniji i mlađi priskoče u pomoć starijima, da sve njive budu obrađene.

Živan Zakić (67) iz Idvora, kao i žitelji u ostalim naseljima sa manje od 5.000 žitelja i u svetski poznatom rodnom mestu naučnika Mihajla Pupina, nije ograničen zabranom izlaska iz kuće, ali napominje da ipak veći deo posla obavlja sin Jova koji je u pripremi za setvu poravnao sve njive, bacili su i veštak na pšenicu, a stigli su i da zasade krompir na tri frtalja lanca.

– Naručili smo rasad lubenica iz Kovilja, ali ne znamo kako će to sve da bude. Tamo se tri žene bave kalemljenjem lubenica na tikve. Bratov sin, koji je tu kuća do kuće uzima 5.000 strukova, a ja uzimam samo 1.000 strukova da imam za prvu turu, dok ću drugu turu bostana sejati direktno, uobičajeno na jednom hektaru. Valjda će se do tada povući ovaj korona virus, da na vreme posejemo bostan, da bude slatkih lubenica i dinja u idvorskom ataru, kao što smo i navikli – optimista je Zakić.

Jesenas su Zakići zasadili belim lukom četiri lanca, dok je pod crnim lukom pola lanca, pšenica dobro napreduje na tri lanca, a zbog plodoreda najviše površina je ostalo da se zaseje kukuruzom.

Poljoprivredna gazdinstva se snabdevaju veštakom, semenima i zaštitnim sredstvima u zadrugama. Jano Zloh iz Kovačice u četvrtak je upravo nabavio veštak u ZZ „Brazda”, a uoči ovog zahlađenja propraćenog snegom, obavio je setvu šećerne repe na pet i po jutara, a krompir je zasađen na jednom jutru.

– Još samo da otopli da repa i krompir mogu da niknu. Obavio sam prvo prihranjivanje pšenice, izgleda dosta dobro, jer na vreme je posejana i pogodovala joj je blaga zima, a ovih dana čeka je i druga prihrana – kaže od Zloh.

Za Jano Zloha poseta lanjskom Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu bila je srećna, jer se našao među nagrađenima, dobivši novu pneumatsku sejalicu kojom će prvi put obavljati prolećnu setvu suncokreta, kukuruza i soje.

– Sejalica je stigla još lane krajem maja, odmah po završetku Novosadskog sajma. Setvu će sigurno biti lakše obaviti, jer je mašina nova. Staru sam prodao, a pre nekoliko dana bio sam u Novom Sadu da kupim potrebne ploče za suncokret i soju, ostalo je još da se sve planirano poseje, čim vreme dozvoli – dodaje Zloh.

Prethodnih dana zbog snega prinudno se odmaralo u gazdinstvu Vladimira Lazarova u Omoljici, koje se bavi samo ratarstvom.

– Uglavnom sve poslove smo obavili, jer je pripremljeno zemljište za setvu kukuruza, pšenica je prihranjena i prska se protiv korova, a za sada nema pojave bolesti, mada ima pojave viroze ali sve to je sastavni deo posla za nas ratare – raportira Vladimir Lazarov i dodaje:

– Bavimo se samo proizvodnjom pšenice i kukuruza. Pod kukuruzom ćemo zasejati oko 260 hektara čim vreme dozvoli. Seme je stiglo, repromaterijal smo takođe obezbedili, tako da smo snabdeveni i spremni za setvu. Mora malo da se podigne temperatura zemljišta da bi krneuli sa setvom kukuruza, a pre toga ako odlučimo prskaćemo pšenicu pod kojom je oko 180 hektara.

Gazdinstvo porodice Lazarov je prilikom posete južnom Banatu nedavno obilazio i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

– Nisam stigao da obnovim registraciju gazdinstva, ali koliko znam sada zbog vanrednog stanja to i ne treba. Još uvek nisam dobio novčanu subvenciju, čija isplata je koliko čujem počela. Razgovor sa ministrom Nedimovićem bio je prijatan i ako ostvari ono što je od podsticajnih mera najavljeno, biće dobro – napominje Lazarov.

Lazarov dodaje da su se ovdašnji poljoprivrednici uglavnom dobro organizovali, te da će i sve obradive površine staračkih domaćinstava biti obrađene.

Paori Crepaje oslonjeni su na sopstvene mogućnosti i ono što im pruža više zadruga, a Miroslav Grubanov, inače i prvi čovek Udruženja poljoprivrednika „Paori Crepaje”, kaže da je ostao veran onoj staroj ZZ „Crepaja”, konstatujući da je dobro dok ima svega što je neophodno za funkcionisanje poljoprivrednih gazdinstava.

– Zadruga će mi obezbediti veštačko đubrivo, uzeo sam seme i ako mogu preko njih ću uzeti i hemijske preparate, što je na odloženo plaćanje do jesenje berbe do 1. novembra. Međutim, to je i ranije bilo tako, tako da nema tu nešto ekstra zbog ove situacije i sasvim je normalno da zadruga u tom poslu zaračuna svoju maržu. Ima raznih zadruga, dobrih, ali i pljačkaških, a ova naša stara crepajačka je dobra – uverava Grubanov.

Grubanov napominje da je obavio prihranu ječma, da će ukoliko vreme dozvoli nastaviti sa pripremom zemljišta za prolećnu setvu, pri čemu će početi od setve soje i posle nastaviti sa kukuruzom, a ove sezone je iz setvene strukture izostavio suncokret.

– Zasad je sve pod kontorlom, jer mi paori i za vreme rata i za vreme bombardovanja uvek smo uspevali da uradimo poslove, zemlja je bila obrađena i rod ubran. Najvažnije je da ima čime da se sve uradi, da se obezbedi dovoljno nafte i ako je moguće da se malo smanji cena, pogotovo što je cena nafte u svetu pala i 30 posto, a kod nas na pumpama pojeftinila svega tri dinara. Možda bi valjalo razmisliti i o donošenju uredbe da se obezbedi povoljnije snabdevanje naftom 30 litara po hektaru obradive površine – smatra Grubanov.

U donošenju mera za suzbijanje sprečavanja i širenja epidemije Grubanov smatra da je dobro što je u selima ljudi do 70 godina nemaju ograničenja za kretanje, imajući u vidu da je starosna struktura u poljoprivrednim domaćinstvima nepovoljna.

– Smatram da nema potrebe da se poljoprivrednici, a i MUP, izlažu nepotrebnom administriranju za izdavanje odobrenja i potvrda o kretanju u vreme policijskog časa, ako imaju registrovano gazdinstvo i potrebu da obave neophodne poslove. Dovoljni bi bilo da potvrda o registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu važi kao dozvola za kretanje, ako treba da idu na njivu ili povrtari sa robom na kvantašku pijacu. Većina je uzela potvrde kada je obnavljala registraciju gazdinstva, pa zašto bi se njima i birokratiji nametao nepotreban posao. Ljudi su ipak u strahu zbog vanrednog stanja i nikome se iz dvorišta traktorom ne ide napolje tek tako, zbog provoda, nego što mora – predlaže Miroslav Grubanov.

Izvor: Dnevnik

Foto: Facebook


reklama